Vrtlarska ulica čuva ime povezano sa obrađivanjem zemlje, dok njenu gradsku ulogu već više od jednog veka snažno određuje Zemunska bolnica. Bašte i bolnica, međutim, nisu pripadale sasvim odvojenim razdobljima. I kada je velika bolnička zgrada već stajala uz ulicu, u njenom susedstvu uzgajalo se povrće namenjeno ishrani bolesnika. Gradnja i poljoprivredni rad dugo su koristili isti deo Zemuna.
Zbog toga se prošlost Vrtlarske najjasnije prati kroz promene namene zemljišta: od prostora za vojnu jahaonicu i vrt, preko bolničkog pročelja i izdvojenih paviljona, do stambenih objekata, uređenih prilaza i komunalnih instalacija. Ulica je povezivala te različite potrebe. Njena istorija nalazi se i u nazivima, i u građevinskim planovima, i u zapisima o kupovini jedne bašte.
Promene su se odvijale različitim ritmom. Dok je jedan deo kompleksa dobijao sprat više, drugi je zadržavao raniju visinu. Uz bolesničke sobe uređivali su se stanovi za osoblje, a na otvorenom zemljištu ostajali zasadi. Takvo preplitanje namena daje Vrtlarskoj istoriju složeniju od jednog datuma gradnje ili spiska kućnih brojeva.
Ime zabeleženo uz 1897. godinu
Jovan Ristić u radu „O toponimima ili pregled naziva ulica i trgova u starom jezgru Zemuna“ (Kultura, 53/1981, str. 170) uz Vrtlarsku navodi 1897. godinu. To je oslonac za istoriju njenog imena, a ne datum kada je ulica nastala ili kada su uz nju podignute prve kuće. Put, naselje i službeno zabeležen naziv ne moraju imati isti početak.
Ristić Vrtlarsku razmatra uz Oračku ulicu, zabeleženu 1793, za koju pretpostavlja da je vodila prema obradivom zemljištu. Takvo tumačenje odgovara značenju oba naziva: jedan upućuje na oranje, drugi na vrtove i vrtlarstvo. U tom tumačenju Vrtlarska se javlja u području prema kojem se varoš proširivala, na dodiru naselja i poljoprivrednih površina.
U istom pregledu Ristić kaže da je ime Vrtlarske opstalo do njegovog vremena. Ono je u upotrebi i danas. Tako u savremenoj gradskoj adresi ostaje prepoznatljiv stari rečnik rada sa zemljom.
Od vojne jahaonice do bolničkog zemljišta
Nova bolnica podignuta je na prostoru nekadašnje vojne jahaonice i bašte. Prema ugovoru prenetom u radu Jasmine Milanović i Sanje Milenković (2014, str. 1000) o njenoj izgradnji, red sestara milosrdnica Svetog Vinka Paulskog preuzeo je obavezu da o svom trošku izgradi ustanovu na tom zemljištu. Velika javna zgrada nije, dakle, nastala na prostoru bez prethodne namene.
Za ulicu je takva promena značila drugačiju upotrebu susednog zemljišta. Umesto prostora za vojnu obuku i vrt, oblikovan je kompleks u kojem je trebalo smestiti bolesnike, osoblje, kuhinju, rublje, opremu i zalihe. Uz glavnu zgradu bili su potrebni pristupi i pomoćni prostori koji omogućavaju njen svakodnevni rad.
Građevinska parcela tako je dobijala trajniju javnu ulogu. Jednom uspostavljena bolnička lokacija postala je osnova za kasnije dogradnje, kupovinu susednih nekretnina i prilagođavanje okolnih površina.
Godina 1891: nova zgrada starije ustanove
Javna opšta bolnica u novom zdanju otvorena je i osvećena 4. oktobra 1891. Njena institucionalna istorija bila je mnogo starija: početak zajedničke Gradske bolnice vezuje se za odluku iz 1784. godine. Za Vrtlarsku je presudan događaj iz 1891, jer je tada postojeća zdravstvena služba dobila veliki namenski izgrađen prostor uz ulicu.
Sestre milosrdnice preuzele su upravljanje ranijom bolnicom još 1887. Otvaranje nove zgrade predstavljalo je narednu etapu njihovog rada. Prethodni bolnički objekat u Bežanijskoj ulici dobio je namenu zbrinjavanja siromašnih, starih i iznemoglih, pa su se lečenje i dugotrajnija socijalna pomoć sve jasnije prostorno razdvajali.
Vrtlarska je time postala adresa na koju se dolazilo radi lečenja iz drugih delova grada i njegove okoline. Bolnica je ulici dala funkciju koja je prevazilazila potrebe neposrednog komšiluka.
Holcov projekat i zemunski majstori
Planove za bolnicu 1890. godine izradio je Johan Nepomuk Holc. U gradnji su učestvovali i zemunski majstori, među njima Kosta Ljubinović i Stevan Živanović. U nastanku zgrade povezali su se projektantski rad i lokalna zanatska veština.
Glavno pročelje okrenuto prema Vrtlarskoj i krila prema dvorištu oblikovali su odnos bolnice prema ulici. Spolja se ustanova predstavljala dugim javnim zdanjem, dok se deo njenog prostora razvijao u dubinu parcele. Za razumevanje kompleksa zato su podjednako važni ulična strana i dvorišni raspored.
Taj odnos ostao je važan i pri kasnijem proširivanju. Dodatni prostor mogao se tražiti nadziđivanjem postojećeg dela, produžavanjem kompleksa ili kupovinom susednog objekta. Svako rešenje drugačije je menjalo ulicu i bolnički krug.
Paviljon i kuća za osoblje
Godine 1899. podignuta je posebna zgrada za infektivne bolesnike. Izdvajanje takve namene u zaseban objekat pokazuje kako se kompleks postepeno razlagao na delove sa različitim zadacima. Bolničko zemljište više nije moglo da se opiše samo jednom glavnom zgradom.
Potrebe za prostorom obuhvatale su i zaposlene. U jesen 1913. sestre su kupile susednu kuću porodice Taler i prilagodile je stanovanju bolničkog lekara i duhovnika. Kupovina kuće u susedstvu nije automatski značila otvaranje novog odeljenja: u ovom slučaju rešavalo se pitanje smeštaja ljudi vezanih za ustanovu.
Za istoriju Vrtlarske takvi zahvati važni su koliko i velika svečana otvaranja. Oni pokazuju kako se bolnički prostor širio postepeno, preuzimanjem postojećih kuća i prilagođavanjem njihovih funkcija.
Dve nadogradnje koje su menjale izgled kompleksa
Prema planovima Franje Jenča, koji je bio i izvođač radova, 1905. nadzidan je prednji deo bolnice. Dvorišna krila tada nisu dobila istu nadogradnju. Bolničko pročelje i unutrašnji delovi kompleksa zato nisu prolazili kroz sve promene istovremeno.
Novo proširenje usledilo je 1931, kada su nadzidana i krila prema dvorištu. Upravnik Ivan Baboselac prethodno je tražio novi paviljon, ali se zbog visokih troškova uprava opredelila za nadogradnju. Dodatne prostorije obezbeđene su unutar već uspostavljenog rasporeda kompleksa. Razlika između dve etape objašnjava zašto fotografije iz različitih godina prikazuju drugačije odnose visina. Današnji izgled starog kompleksa obuhvata više zahvata, a ne samo prvobitni projekat iz 1890.
Za ulicu je nadziđivanje značilo povećanje javne zgrade bez potpunog napuštanja ranijeg rasporeda. Za bolnicu je donosilo dodatne prostorije, ali i potrebu da se prilagode instalacije i kretanje kroz objekat. Promena spoljnog izgleda bila je vidljivi deo znatno šireg posla.
Godine 1928. uređuju se prilaz i kanal
Bolnička istorija beleži da su 1928. uređeni dvorište i vrtne ograde, dok je opština finansirala zasvođivanje kanala ispred bolnice i oko Gradskog parka. Istovremeno je napravljen put sa kolovozom od obrađenog kamena. Uređivanje bolničkog kruga tako je bilo povezano sa radovima na javnom prostoru.
Ovaj podatak daje određeniji prikaz stare Vrtlarske od opšte slike ulice u prašini. Bar deo prilaza velikoj ustanovi dobio je čvršću podlogu još između dva rata. Iz opisa se, međutim, ne može izvesti da je 1928. uređena čitava ulica, od jednog kraja do drugog.
Površinska obrada puta i rešavanje odvodnje pripadaju istom praktičnom pitanju: kako se do zgrade dolazi i kako se održava njeno neposredno okruženje. Reprezentativna fasada ne može da zameni upotrebljiv prilaz. U Vrtlarskoj su se zato radovi na zgradi i njenom okruženju dopunjavali.
Povrtnjak preko puta bolnice
Jedan od najkonkretnijih podataka o baštama potiče iz 1930. godine. Bolnička uprava tada je od preduzetnika Novaka kupila uređenu baštu nasuprot bolnici. Prema prikazu bolničke hronike koji su objavile Sanja Milenković i Jasmina Milanović (2014, str. 1008), ona je povrćem snabdevala ustanovu.
Taj podatak menja jednostavnu predstavu da je bolnica podignuta tek pošto je vrtlarstvo nestalo iz okoline. Gotovo četiri decenije posle otvaranja novog zdanja obrađivanje zemlje i dalje je imalo neposrednu namenu. Bašta je postala deo bolničkog snabdevanja, povezujući rad na zemlji sa kuhinjom i obrocima za bolesnike.
U poznatom opisu kupovine nije naveden današnji kućni broj. Pouzdano se može govoriti o bašti nasuprot bolnici, bez njenog proizvoljnog smeštanja na određenu savremenu parcelu.
Stanovanje uz bolnicu i Dom sestara
Sledeći korak u korišćenju prostora vidi se u kupovini kuće sa baštom u Vrtlarskoj 1936. godine. Kuća je uređena za stanovanje. U istom delu grada bolnička uprava raspolagala je, prema tome, zemljištem za proizvodnju hrane, stambenim prostorom i objektima za lečenje.
Na mestu ranije Talerove vile potom je podignut Dom sestara milosrdnica, sa glavnim ulazom okrenutim prema Gradskom parku. Sestre su počele da se useljavaju 1939. Njihov prelazak u izdvojenu zgradu oslobodio je prostor u samoj bolnici.
Ova promena povezala je tri različite potrebe: boravak bolesnika, svakodnevni život osoblja i uređenje susedstva parka. Bolnica je mogla da poveća prostor za lečenje i bez pretvaranja svake nove kuće u odeljenje. Preseljenje jednog korisnika oslobađalo je mesto drugom, dok je čitav kompleks ostajao na istoj gradskoj lokaciji.
Vrt za odmor iza bolničke zgrade
Godine 1937. sestre su iza bolničke zgrade uredile park sa crnogoricom i cvećem. Do zasada je dovedena vodovodna cev za zalivanje. Bio je to prostor namenjen njihovom boravku i odmoru, različit od povrtnjaka koji je snabdevao kuhinju i od susednog javnog Gradskog parka.
Taj mali zahvat dopunjuje sliku velikih nadogradnji. Ustanova je uređivala i okolinu u kojoj je njeno osoblje provodilo vreme izvan neposrednog rada sa bolesnicima. Sadnja i zalivanje zahtevali su održavanje, pa zelenilo nije bilo samo završni ukras uz novo pročelje.
Na malom području postojalo je nekoliko vrsta otvorenog prostora: proizvodna bašta, radno dvorište, vrt za odmor i javni park. Njihov raspored pomaže da se razume kako su ulica, bolnica i susedstvo funkcionisali zajedno. Zemljište između zgrada imalo je određenu namenu i onda kada na njemu nije bilo novog objekta.
Posleratna bolnica ostaje na nasleđenoj lokaciji
Prema istorijskom pregledu bolnice iz 2020. godine, bolnica je 1. oktobra 1945. vraćena civilnoj nameni posle ratnog korišćenja za prihvat i lečenje ranjenika. Za Vrtlarsku je važno što se zdravstveni rad nastavio u nasleđenom kompleksu. Promena državnog i upravnog poretka nije izbrisala postojeće zgrade i njihov međusobni raspored.
Veći posleratni zahvat predstavljao je novi deo završen 1965–1966. godine, povezan sa starom bolnicom i namenjen ambulantno-polikliničkom radu, apoteci i upravi. Umesto potpunog preseljenja, ustanova se širila uz ranije objekte.
Takav razvoj ostavlja nekoliko građevinskih vremena u neposrednom susedstvu. Stariji deo čuva raspored i oblik ranije bolnice, dok dograđeni prostori odgovaraju drugačijem obimu rada. Ulica zato povezuje arhitekturu koja nije nastala odjednom, niti je mogla sve potrebe da reši samo prvobitnim planom.
Zašto se pojavljuju i Vrtlarska i Vukova
KBC „Zemun“ u zvaničnim podacima navodi adresu Vukova 9. U stručnom prikazu bolničkog kompleksa iz 2020. zasebno je pomenut i objekat u Vrtlarskoj 57. To su podaci o razuđenoj ustanovi i njenim zgradama, a ne dokaz da je jedna ulica preimenovana u drugu.
Kod većeg kompleksa poštanska adresa, glavni ulaz, bočni prilaz i položaj pojedinog paviljona mogu pripadati različitim ulicama. Zbog toga se istorijski opis pročelja prema Vrtlarskoj može sasvim opravdano pojavljivati uz savremenu adresu ustanove u Vukovoj.
Ova razlika važna je i pri čitanju starih fotografija. Natpis „Zemunska bolnica“ imenuje ustanovu, ali sam po sebi ne određuje iz kojeg je pravca snimljena niti koji je njen deo prikazan. Prepoznavanje prostora traži poređenje zgrade, dvorišta i susednih objekata, a ne samo oslanjanje na današnju adresu.
Ispod ulice: toplovod i komunalna mreža
Noviji dokumenti otkrivaju sloj gradske istorije koji se uglavnom ne vidi na razglednicama. U gradskom obaveštenju od 14. jula 2022. navedena je kotlarnica „Vrtlarska“ na broju 21. „Beogradske elektrane“ podnele su zahtev za saglasnost na studiju o proceni uticaja projekta njene rekonstrukcije i ugradnje opreme.
To je zapis o određenom postupku i projektu, ne potvrda da su svi najavljeni radovi tada završeni. Ipak, adresa jasno pokazuje da Vrtlarska pripada i mreži komunalnih objekata koji omogućavaju funkcionisanje okolnog grada.
Kotlarnica, cevi i priključci imaju drugačiju vrstu prisustva od bolničke fasade. Njihova važnost postaje očigledna pri obnovi ili prekidu rada. U istoriji ulice zato mesto imaju i instalacije: promena gradske namene odvija se ispod kolovoza, u tehničkim prostorima i duž priključaka, podjednako kao na vidljivim frontovima zgrada.
Saobraćajna veza izvan neposrednog komšiluka
U obaveštenju objavljenom 18. juna 2026. najavljene su izmene javnog prevoza zbog gradnje distributivne toplovodne mreže u Vrtlarskoj, za period od 20. juna do 6. jula 2026. Odnosile su se na deonicu od KBC-a do zone raskrsnice sa Ivićevom. To je datiran zapis o radovima, a ne važeće uputstvo za dolazak do bolnice.
Taj konkretan radni zahvat pokazuje koliko je ulica uključena u šire kretanje kroz grad. Zatvaranje jednog dela kolovoza zahtevalo je obilazne putanje izvan same Vrtlarske. Njenu ulogu zato ne određuju samo kućni brojevi uz nju, već i veze koje omogućava stanovnicima drugih krajeva.
Ulica uz bolnicu istovremeno mora da služi prolasku i dolasku na odredište. Za bolesnika, pratioca, zaposlenog ili stanovnika susedne kuće isti prostor ima različitu svakodnevnu namenu. Uređenje pristupa zato je trajna obaveza, a ne posao završen jednom, sa izgradnjom kolovoza ili otvaranjem ustanove.
Šta je Vrtlarska sačuvala u svom imenu
Vrtlarska povezuje nekoliko dobro određenih zemunskih priča: naziv vezan za rad sa zemljom, bolničku gradnju krajem XIX veka, međuratno uređivanje prilaza i kupovinu povrtnjaka, kasnije stambene i javne objekte i komunalne mreže. Svaka od njih osvetljava drugi način korišćenja istog gradskog prostora.
Posebno je vredan podatak o bašti koja je hranila bolnicu. U njemu se susreću oba dela istorije ulice: starija proizvodna namena zemljišta i velika zdravstvena ustanova. Tu nema naglog prelaza iz potpuno seoskog u potpuno gradski svet. Postoje različiti poslovi koji su se u jednom vremenu obavljali jedni uz druge.
Naziv se održao i kada su se potrebe okoline promenile. Za razumevanje Vrtlarske zato su važni i zgrada koju pogled odmah prepoznaje i nekadašnja bašta koja više nije čitljiva iz današnjeg prizora. Jedna je ulici dala dugotrajnu javnu ulogu; druga pomaže da se objasni ime koje Zemunci i dalje koriste.