Danas adresu određuju naziv ulice i kućni broj. U starom Zemunu to nije uvek bilo potrebno. Grad se dugo snalazio pomoću mnogo neposrednijih oznaka: kapije, bunara, zanimanja, pravca kojim se ide, poznate kuće ili kafane. Zato se početkom XIX veka u zemunskim dokumentima pojavljuju nazivi koji danas zvuče neobično: „Ulica kod raka“, „Kod tri goluba“ i „Kod konjića“. Nisu nastali odlukom da se nekome podigne spomenik niti po državnom činovniku. Nastali su po mestima koja su Zemunci svakodnevno koristili kao orijentire.
Kako su prve zemunske ulice dobijale imena
Arhivski podaci o nazivima zemunskih ulica sežu u šezdesete godine XVIII veka. Prvi poznati plan grada na kojem su upisana imena ulica potiče iz 1788, dok je 1793. sastavljen prvi sistematičniji popis naziva. Mnoga imena očigledno su bila starija od trenutka kada su prvi put zabeležena.
Najstariji nazivi uglavnom nisu nastajali administrativnom odlukom, već iz svakodnevnog života grada. Bežanijska je pokazivala pravac prema Bežaniji. Brodarska je vodila prema Brodarskoj kapiji i prostoru vezanom za plovidbu. Ribarska je bila povezana sa Ribarskom kapijom i ljudima koji su izlazili na Dunav. Oračka je vodila prema poljima kojima su odlazili ratari. Dunavska je označavala pravac prema reci. Postojale su i Visoka, Strma, Tesna i Duga – nazivi koji su neposredno opisivali prostor.
Takva imena nisu objašnjavala kome grad želi da oda počast. Objašnjavala su gde se nešto nalazi i kako se do njega stiže.
U istu grupu pripadali su i nazivi nastali prema kafanama.
„Ulica kod raka“ – današnja Gajeva
Od 1816. među zemunskim nazivima beleži se „Ulica kod raka“. Jovan Ristić je u svom radu o zemunskoj toponimiji identifikuje sa današnjom Gajevom ulicom.
Sam naziv govori da je kafana bila dovoljno važna i dovoljno poznata da prema njoj bude određena čitava ulica. Ne znamo danas sve detalje o izgledu tog lokala, njegovim vlasnicima ili tačnom trajanju rada, pa ih ne treba naknadno izmišljati. Sigurno je, međutim, da je „Rak“ u tadašnjem Zemunu predstavljao prepoznatljiv prostorni orijentir.
U vremenu bez standardizovanih adresa kakve danas poznajemo, reći da neko živi ili posluje „kod Raka“ moglo je biti praktičnije od zvaničnog naziva koji se tek ustaljivao.
Vremenom naziv kafane više nije označavao samo jednu kuću.
Počeo je da označava prostor oko nje.
„Kod tri goluba“
U istoj grupi starih naziva pojavljuje se i „Kod tri goluba“, takođe zabeležen od 1816. godine.
Za razliku od „Ulice kod raka“, koju možemo povezati sa današnjom Gajevom, dostupna građa ne omogućava da se „Tri goluba“ sa istom sigurnošću prenesu na današnju kartu. Zato bi bilo pogrešno naknadno im određivati adresu samo zato što bismo želeli da svako staro ime precizno smestimo na savremenu ulicu.
Važnija je sama činjenica da je naziv kafane postao toponim.
Zemuncu početkom XIX veka „Tri goluba“ nisu morali biti samo mesto gde se jelo ili pilo. Naziv je mogao da označava čitav mali gradski prostor koji su ljudi međusobno prepoznavali bez dodatnog objašnjenja.
To je grad koji se nije čitao samo sa uličnih tabli.
Čitao se iz sećanja njegovih stanovnika.
„Kod konjića“ – kada ni ulica nije bila nedeljiva celina
Najzanimljiviji od ova tri primera možda je „Kod konjića“.
Naziv se nije odnosio na čitavu posebnu ulicu, već je počeo da se koristi za gornji deo tadašnje Ribarske ulice.
To je važan detalj jer pokazuje kako su Zemunci doživljavali gradski prostor pre potpunog administrativnog standardizovanja ulica. Današnji čovek ulicu obično zamišlja kao jasno određenu celinu koja od početka do kraja ima jedno ime. U starom gradu to nije uvek bilo tako.
Ako je jedan deo ulice imao posebno prepoznatljiv sadržaj, stanovnici su ga mogli označavati drugačije.
Ribarska je, dakle, bila gradski pravac sa sopstvenim imenom, ali je njen gornji deo mogao u svakodnevnom govoru biti „Kod konjića“.
Sadržaj prostora bio je važniji od administrativne doslednosti.
Zašto su kafane bile tako dobri orijentiri
Da bismo razumeli zašto je kafana mogla da da ime ulici ili njenom delu, potrebno je da zaboravimo današnje usko značenje reči „kafana“.
Gostionice i svratišta u pograničnom i trgovačkom Zemunu imala su mnogo širu ulogu. Tu se jelo i pilo, ali su putnici mogli da se raspitaju za put, trgovci da dogovore posao, zanatlije da sretnu mušterije, a ljudi iz drugih mesta da dobiju informacije koje su im bile potrebne. Pojedine gostionice nudile su smeštaj, prostor za kola i konje ili druge usluge važne gradu kroz koji je svakodnevno prolazio veliki broj ljudi.
Takvo mesto prirodno postaje orijentir.
Ako svi znaju gde je određena kafana, onda je vrlo lako njeno ime preneti na ulicu, raskrsnicu ili čitav kraj.
To nije bilo ništa neobično za savremenike.
Neobično je nama, jer smo navikli na potpuno standardizovan sistem adresa.
Da li su Rak, golubovi i konjić bili nacrtani na tablama
Slikovita imena starih gostionica često su bila pogodna za vizuelno obeležavanje lokala, posebno u vreme kada pismenost nije bila univerzalna. Znak životinje ili predmeta mogao je biti lakše prepoznatljiv od ispisanog naziva.
Ipak, za konkretne zemunske kafane „Kod raka“, „Tri goluba“ i „Kod konjića“ ne treba bez izvora tvrditi kako su tačno izgledale njihove table ili grbovi. To što naziv upućuje na raka, tri goluba ili konjića ne dokazuje samo po sebi da je iznad vrata nužno visila upravo takva slikana tabla.
Ono što dokumenti potvrđuju jeste značajnije: ljudi su ta imena koristili kao prostorne oznake.
Zemun je imao čitavu mapu praktičnih naziva
Kafanski nazivi nisu bili izuzetak, već deo mnogo šireg sistema.
Oko pijace su postojali nazivi poput Kantarske i Piljarske ulice. Brodarska je bila vezana za Brodarski ured i izlaz kroz Brodarsku kapiju. Ribarska za Ribarsku kapiju. Oračka za pravac kojim se išlo na polja. Gospodska je govorila nešto o društvenom karakteru ulice, a Veslarska i Čunarska o životu uz Dunav.
Takvi nazivi nastajali su zato što su ljudima bili korisni.
Kada kažete „Brodarska“, odmah znate šta se nalazi na njenom kraju.
Kada kažete „Ribarska“, znate ko tuda prolazi.
Kada kažete „Kod Raka“, znate kraj koje kafane treba da tražite kuću ili čoveka.
Grad je sam sebi pravio mapu.
Kada administracija preuzima imenovanje ulica
Velika promena nastupa krajem XIX veka.
Do tada su zemunski nazivi uglavnom nastajali iz položaja, pravca, zanimanja, fizičkog izgleda ulice ili objekta koji se u njoj nalazio. Administracija je takva već postojeća imena uglavnom beležila i ozvaničavala.
U spisku iz 1897. godine slika se značajno menja. Otprilike trećina zemunskih ulica tada već nosi imena znamenitih ljudi.
To pokazuje prelazak iz jednog načina imenovanja u drugi.
Ulica više nije samo opis prostora.
Postaje i mesto javnog sećanja.
Na mapu grada ulaze političke, vojne, trgovačke i kulturne ličnosti, a imenovanje sve više postaje posao gradske i državne uprave.
Time stari spontani nazivi počinju da gube prostor.
Nisu sva stara imena nestala
Promena ipak nije bila potpuna.
Brojni stari zemunski nazivi pokazali su izuzetnu otpornost. Visoka, Oračka, Bežanijska, Tesna, Strma i druga imena opstajala su veoma dugo, a pojedina su ostala u upotrebi i do danas.
Njihova snaga bila je upravo u tome što nisu pripadala jednoj vlasti ili političkom trenutku.
Nisu morala da budu uklonjena kada se promeni car, kralj, država ili ideologija.
Opisivala su grad.
Zbog toga su neka preživela mnogo duže od imena koja su kasnije planski unošena na table.
Šta nam „Kod Raka“ govori o starom Zemunu
Na prvi pogled, „Ulica kod raka“ deluje kao mala i gotovo šaljiva istorijska zanimljivost.
Zapravo govori o veoma važnoj promeni u načinu života grada.
Stari Zemun nije funkcionisao kao anonimni skup adresa. Veliki deo prostora bio je povezan sa ljudima, poslovima i mestima koja su stanovnici lično poznavali.
Kafana, bunar, kapija, radnja, crkva ili pijaca nisu bili samo objekti.
Bili su koordinatni sistem grada.
Kada je čovek pitao gde neko stanuje, odgovor nije morao da sadrži ulicu i broj.
Mogao je da dobije jednostavno:
„Kod Raka.“
I znao je kuda treba da ide.
Od živog grada do ulične table
Danas je Gajeva samo jedan od zvaničnih naziva na karti Zemuna. Malo šta prolazniku govori da je isti prostor pre dva veka bio poznat kao „Ulica kod raka“.
Još manje je vidljiv svet „Tri goluba“ ili gornjeg dela Ribarske koji je bio „Kod konjića“.
Kafane su nestale.
Njihova neposredna funkcija orijentira izgubila se zajedno sa generacijama koje su ih poznavale.
Ali njihova imena ostala su u istorijskoj građi.
I upravo zato su dragocena.
Veliki događaji govore nam ko je vladao Zemunom.
Stari nazivi ulica govore nam kako su se Zemunci u njemu snalazili.