Na izlazu Zmaj Jovine ulice prema Dunavu nalazi se Stara carinarnica, jedno od velikih javnih zdanja Zemuna XVIII veka. Njena istorija vodi u vreme kada je trgovina preko reke podrazumevala prelazak državne granice, carinski pregled i rad brojnih prevoznika i trgovaca.
Carinska služba starija od zgrade
Današnja Carinarnica podignuta je 1781. godine, na mestu starijeg objekta povezanog sa Tridesetničarsko-solarskim uredom. Zemun je tada pripadao Habzburškoj monarhiji, dok se preko reke nalazio osmanski Beograd.
Istoričarka Gordana Korać navodi da je oko 1718. u Zemunu otvorena carinarnica, odnosno Tridesetnica. U početku je bila spojena sa Solarom u jednu ustanovu. Kada je promet porastao, njihove službe su razdvojene.
Naziv tridesetnica povezan je sa nekadašnjom carinom u visini tridesetog dela vrednosti robe. Carinske stope menjale su se tokom vremena, pa taj naziv ne označava nepromenjivu dažbinu koju su svi trgovci plaćali na svaku vrstu robe.
Čemu je služila Solara
Uz Carinarnicu su se nalazili magacini Solare, namenjeni skladištenju soli. Njihova blizina pokazuje koliko su carinski poslovi i promet ove robe bili povezani.
So je imala poseban položaj u trgovini i državnim prihodima. U vreme Prvog srpskog ustanka njen izvoz prema Srbiji zavisio je i od količina koje je unapred određivala Komora, nadležna finansijska uprava Monarhije.
Carinarnica i Solara zato predstavljaju dva povezana dela privrednog života pograničnog Zemuna: carinsku službu i poslove sa solju.
Kako prepoznati staro zdanje
Carinarnica je ugaona jednospratnica, zidana opekom u krečnom malteru. Njeno pročelje prati strogu simetriju klasicizma, sa trouglastim zabatom u sredini glavne fasade. Ispod njega nalazi se lučno oblikovan kameni portal.
U podrumu i prizemlju sačuvane su svodne konstrukcije, a svodovi prizemlja imaju barokna obeležja. Tako se na istom objektu mogu prepoznati različita graditeljska rešenja kraja XVIII veka.
Zgrada je svojom veličinom pripadala najznačajnijim objektima starog zemunskog jezgra. Njen položaj uz Dunav odgovarao je nameni ustanove koja je nadzirala promet robe preko granice.
Šta je prolazilo kroz zemunsku carinu
Precizniju sliku trgovine daje izveštaj finansijskog savetnika Mihalja Sepešija iz 1867. godine, koji je objavio istoričar Vasilije Đ. Krestić. Ustanova se tada navodi kao Zemunska kraljevska glavna carinarnica.
Među robom koja se iz Monarhije izvozila nalazili su se so, pivo, gvožđe, staklarija, papir, vino i šećer. U uvozu se beleže presne kože, voće i žitarice. Tranzitni promet obuhvatao je pamučne i vunene tkanine, kafu, pirinač i duvan.
Taj spisak pokazuje koliko je zemunska trgovina povezivala različita tržišta. Kroz carinske knjige mogu se pratiti prehrambeni proizvodi, sirovine i zanatska i industrijska roba.
Parobrodi menjaju trgovačke puteve
Isti izveštaj beleži promene u položaju Zemuna. Razvoj parobrodarskog saobraćaja i otvaranje železničke pruge prema Bazjašu preusmerili su deo trgovine drugim putevima.
Roba je sve češće mogla da putuje do udaljenijih tržišta bez ranijeg zadržavanja u zemunskim skladištima. Sepeši je zato razlikovao veliki promet carinarnice od slabljenja nekadašnje uloge Zemuna kao glavnog stovarišta istočne trgovine.
Ovaj podatak objašnjava kako su nova prevozna sredstva menjala privredu grada još pre dolaska železnice u sam Zemun.
Spomenik trgovačke prošlosti
Carinarnica je zaštićena kao spomenik kulture 3. jula 1965. godine. U službenom katalogu vodi se na adresi Zmaj Jovina 26.
Njena fasada i položaj prema Dunavu čuvaju deo nekadašnjeg rasporeda pogranične varoši. Kada se posmatra zajedno sa podacima o Solari i carinskom prometu, ova zgrada pomaže da razumemo kako je Zemun živeo od trgovine, rečnog prevoza i susedstva različitih država.