Danas je Kalvarija za većinu Zemunaca jednostavno naziv jednog kraja. Kažemo da neko živi na Kalvariji, penjemo se stepenicama, prolazimo kroz parkove i sa lesnog brega gledamo prema starom Zemunu i Beogradu. Ali ime ovog uzvišenja čuva priču stariju od većine današnjih kuća, ulica i stepeništa. Pre više od dva i po veka ovde je postojao katolički križni put sa postajama posvećenim Hristovom stradanju. Upravo je taj sakralni pejzaž dao ime čitavom kraju. Kalvarija zato nije samo geografski naziv. To je uspomena na jedno gotovo potpuno nestalo mesto pobožnosti starog Zemuna.
Bitner i Kalvarija sredinom XVIII veka
Objavljeni zapis kanonske vizitacije potvrđuje da je postojala već 1763. godine. Za njen nastanak najvažniji je Đuro Adam Bitner – Georg Adam Büttner, nemački sveštenik koji je 1744. postao zemunski katolički župnik i u Zemunu ostao do smrti 1779. godine. Bio je jedna od najzanimljivijih ličnosti katoličkog Zemuna XVIII veka: školovan u Vircburgu, generalni vikar Sremske biskupije, čovek koji je govorio više jezika i učio turski, vodio školu, pomagao razvoj crkvenih i dobrotvornih ustanova i ostavio biblioteku sa stotinama knjiga.
U istoriji zemunske župe izričito se navodi da je upravo Bitner podigao Kalvariju sa postajama u spomen na muku i smrt Isusovu. Pomagali su mu zemunski građani, među kojima se pominju Tichtner i Franjo Maneth. Godina osnivanja nije utvrđena. Zapis iz 1763. potvrđuje da je Kalvarija već postojala sredinom XVIII veka.
Šta beleži vizitacija od 2. oktobra 1763.
Jedan od najvrednijih dokumenata za ovu temu jeste zapisnik kanonske vizitacije zemunske župe od 2. oktobra 1763. godine. Za razliku od kasnijih sećanja i lokalnih predanja, ovo je izvor nastao dok je sama Kalvarija još bila u punoj funkciji. Vizitator beleži da se iz župne crkve tokom godine organizovalo više procesija. Jedna od njih vodila je do krsta na kalvarijskom brdu.
Još važniji je opis samih postaja. U znak sećanja na Hristovu muku bilo ih je osam. Prva je stajala na brdu sa strane tadašnjeg opštinskog groblja, a odatle se išlo redom sve do Kalvarije. Postaje su stajale uz cestu prema Petrovaradinu i bile su podignute dobročinstvom zemunskih građana. Ovaj opis daje dve važne smernice za čitanje istorije Kalvarije. Prvo, nije dokumentovano 12 niti 14 zemunskih postaja – izvor iz 1763. beleži osam. Drugo, ne možemo jednostavno reći da se križni put nalazio tačno na trasi današnjih Kalvarica.
Osam postaja u lokalnom zapisu
Oblik križnog puta sa četrnaest postaja postojao je pre zemunske vizitacije iz 1763: zvanični vatikanski Direktorijum o pučkoj pobožnosti, u tački 132, vezuje ga za sredinu XVII veka. Zemunski zapis svedoči o lokalnoj varijanti sa osam postaja.
Objavljena kanonska vizitacija, na strani 234 župske knjige, beleži osam postaja.
Šta zapravo znači Kalvarija
Sama reč potiče od latinskog Calvaria, izvedenog od calva – lobanja. To je latinski ekvivalent Golgote, mesta Hristovog raspeća izvan Jerusalima. Zbog toga je u hrišćanskoj tradiciji „Kalvarija“ postala i naziv za simboličan prikaz Hristovog puta stradanja. Od XVII i XVIII veka širom srednje Evrope podizane su kalvarije na prirodnim uzvišenjima: vernici su se penjali od jedne postaje do druge, a na vrhu se obično nalazio krst ili grupa krstova sa prikazom Raspeća.
Zemunski lesni breg bio je gotovo idealan za takvu pobožnost. Uspon je fizički pratio simbolično približavanje Golgoti. I vremenom je ime verskog kompleksa prešlo na čitavo uzvišenje. Križevi su nestali. Ime nije.
Gde je tačno prolazio stari zemunski križni put
Ovde treba biti posebno oprezan. Današnje stepenice na Kalvariji toliko su prepoznatljive da je primamljivo zamisliti kako su se vernici XVIII veka penjali upravo istom trasom. Za to, međutim, trenutno nemamo dovoljno čvrst dokaz.
Kanonska vizitacija iz 1763. daje nam smer: prva postaja nalazila se na brdu uz opštinsko groblje, zatim su se postaje nizale prema Kalvariji i stajale uz put prema Petrovaradinu. Možemo zato rekonstruisati širu zonu i pravac, ali ne i preneti svaku postaju na današnju kartu sa preciznošću od nekoliko metara.
Opis položaja u vizitaciji ne dokazuje da današnja stepeništa slede istu trasu. Za takvo poređenje bili bi potrebni istorijski planovi i pouzdana identifikacija položaja postaja.
Krstovi su popravljani već oko 1765.
Još jedan podatak pokazuje da je zemunska Kalvarija morala nastati znatno pre kraja XVIII veka. Oko 1765. godine krstovi na Kalvariji već su bili dotrajali i zahtevane su popravke. Župnik Bitner obratio se zemunskom pekaru Rochlizeru, koji je o svom trošku postavio nove krstove sa limenim prikazima Spasitelja. Jedan stari krst Bitner je obnovio i postavio ispred gradske bolnice.
Formulacija starih zapisa da je popravka bila potrebna „posle mnogo vremena“ dodatno pokazuje da kompleks nije bio nov ni 1765. To zemunsku Kalvariju pomera duboko u sredinu XVIII veka, u vreme Marije Terezije, kada je Zemun tek razvijao svoju novu građansku i vojno-graničarsku strukturu.
Grobljanska kapela Sedam žalosti
Još jedan detalj zahteva razdvajanje. U vreme Bitnera, 1763. godine, na tadašnjem opštinskom groblju postojala je kapela posvećena Blaženoj Devici Mariji Žalosnoj, odnosno tradiciji Sedam žalosti. U pojedinim kasnijim pričama različiti katolički objekti starog Zemuna mogu da se pomešaju u jednu „Kalvariju“. Međutim, izvor ih opisuje zasebno.
Jedno je grobljanska kapela. Drugo je sistem postaja koje vode do Kalvarije. Treće su kapelice i drugi verski objekti koji su postojali u tadašnjem Zemunu i Kontumcu. Ta razlika je važna ako želimo da rekonstrušemo stvarni verski pejzaž XVIII veka, a ne da više različitih objekata spojimo u jednu romantičnu priču.
Lagumi u Ulici Svetozara Miletića
Ispod jednog dela ovog kraja krije se još stariji sloj. U Ulici Svetozara Miletića, uz jedno od stepeništa koje vodi prema Gornjem gradu, nalaze se dva velika laguma. U RTS-ovom prilogu „Zemunski lagumi – Kalvarija“ od 26. avgusta 2019, koji kao izvor navodi Istorijski arhiv Beograda, izneta je pretpostavka da su nastali 1716–1717. godine.
Tačno vreme gradnje nije potvrđeno građevinskim dokumentom. Pretpostavljena datacija odnosi se na habzburško-osmanski rat i period oko habzburškog zauzimanja Zemuna 1717. godine.
Kako su lagumi korišćeni
Lagumi su imali izrazito praktičnu funkciju. Temperatura u njihovoj unutrašnjosti održavala se na približno 12 stepeni Celzijusa, dok su ventilacioni otvori omogućavali cirkulaciju vazduha. Takvi prostori bili su izuzetno pogodni za čuvanje namirnica, vojne opreme i municije.
Jedan od laguma ima veliku centralnu prostoriju površine veće od 50 kvadratnih metara. RTS-ov prilog opisuje i razgranate, precizno ozidane hodnike.
Ne postoje samo jedne „stepenice Kalvarije“
Današnja slika ovog kraja može stvoriti još jednu zabunu. Na Kalvariji postoji više stepenišnih pravaca. Najpoznatije su Kalvarice, 128 strmih stepenika koji danas predstavljaju jednu od zemunskih znamenitosti. Ali postoje i druga, duža i vijugavija stepeništa koja povezuju donji deo padine sa platoom i parkom.
Zato ne treba automatski tvrditi da se svaki istorijski događaj vezan za „stepenice na Kalvariji“ dogodio baš na Kalvaricama. Isto važi za lagume, stare nadgrobne ploče i XVIII-vekovni križni put. Sve pripada istoj široj zoni Kalvarije, ali nije nužno isto mesto.
Nestale postaje i sačuvano ime
Stare postaje danas nisu sačuvane. To konstatuju i Sabina Giergiel i Katarzyna Taczyńska u radu objavljenom u časopisu Memory Studies. Sam taj podatak ne određuje godinu ni okolnosti njihovog uklanjanja. Ime Kalvarija ostalo je u upotrebi.
Postoji lokalno predanje da je jedan od starih krstova sačuvan i kasnije prenet na Zemunsko groblje. Za tu priču nije pronađena dovoljno čvrsta dokumentacija i zato je treba ostaviti u domenu predanja, a ne činjenice. Sigurno je nešto drugo: sakralni kompleks je nestao, a toponim ga je nadživeo.
Nadgrobni fragmenti u stepeništu
Sabina Giergiel i Katarzyna Taczyńska u radu „A non-existent cemetery: The memory of Germans in today’s Belgrade“ opisuju upotrebu razbijenih spomenika nekadašnjeg nemačkog groblja u Franctalu za stepenište koje vodi ka Kalvariji. Na strani 734 objavljena je terenska fotografija fragmenata; opis otkrivenih natpisa pri obnovi upućuje na tekst Branka Najholda.
Rad povezuje sačuvane fragmente, lokalno pamćenje i nestalo groblje.
Šta nam govore sačuvani fragmenti
I ovde je potrebna preciznost. Činjenica da su delovi nadgrobnih spomenika korišćeni pri izgradnji stepeništa ne znači da je svaka kamena ploča na Kalvariji nekada bila nadgrobni spomenik, niti možemo bez istraživanja svakog fragmenta utvrditi kome je pripadao.
Takođe, u popularnim tekstovima ova priča ponekad se povezuje sa „kužnim grobljem“ i radnicima Kontumca. Za tako preciznu tvrdnju trenutno nema jednako snažnog dokaza kao za vezu sa likvidiranim nemačkim grobljem Franctala. Zato treba ostati kod onoga što možemo dokazati. Deo nadgrobnih ploča jeste ugrađen u stepenice. To je samo po sebi dovoljno snažna priča.
Jelovac i obnova zelenih površina
Važan deo današnje Kalvarije jeste Park Jelovac. Gradski pregled sanacije i popravki zelenih površina za 2008. godinu beleži radove u ovom parku. Obnova obuhvata staze, stepeništa i prostore za igru i rekreaciju.
Kalvarice – 128 stepenika i novi zemunski simbol
Najprepoznatljiviji savremeni simbol Kalvarije nastao je 2016. godine. Zemunac Nenad Hegediš pokrenuo je inicijativu „Zemunci za stepenice“ kako bi neugledno i zapušteno stepenište pretvorio u mesto koje će istovremeno biti korisno, lepo i vezano za identitet grada.
Stepenište ima 128 stepenika. Obojeno je naizmenično u plavu i zelenu, a na stepenicama su ispisana imena ljudi koji su rođeni u Zemunu, živeli u njemu ili svojim radom ostavili značajan trag u njegovoj istoriji i kulturi. U izboru imena učestvovao je i hroničar Branko Najhold.
„Ljudi sa basamaka“
Priča nije ostala samo na obojenim stepenicama. Branko Najhold i Nenad Hegediš objavili su 2016. godine knjigu „Ljudi sa basamaka“, posvećenu projektu i ljudima čija su imena našla mesto na Kalvaricama. O knjizi i saradnji sa Najholdom Hegediš je govorio u razgovoru povodom najave promocije u decembru 2016.. Knjiga je sadržala biografije, fotografije i podatke o Zemuncima koji su izabrani za ovaj svojevrsni otvoreni spomenar grada.
Kalvarice su zatim postale prostor za kulturna dešavanja, sportske aktivnosti, humanitarne akcije i okupljanja. U gradskom izveštaju sa Dana evropske baštine 2024. godine Kalvarice su opisane kao prostor sa 128 stepenika i kulturnim programom. Lesni breg na kojem se nekada molilo postao je i mala otvorena pozornica.
Ime koje je nadživelo ono po čemu je nastalo
To je možda najvažnija priča Kalvarije. Današnji Zemunac može ceo život provesti na ovom brdu, a da nikada ne vidi nijedan od krstova po kojima je ono dobilo ime, jer ih više nema. Može proći stepenicama a da ne zna da je deo kamena kojim hoda nekada imao sasvim drugu funkciju. Može svakodnevno prolaziti pored ulaza u lagume bez predstave koliko su stari. Može sedeti u Jelovcu tamo gde je nekada bio sasvim drugačiji pejzaž.
Ali svaki put kada izgovori „Kalvarija“, ponavlja ime jednog izgubljenog verskog kompleksa iz XVIII veka. Grad je promenio gotovo sve. Toponim je sačuvao ono što više nije vidljivo. Upravo zato je Kalvarija mnogo više od zemunskog brda. Ona je mesto na kojem se istorija ne čita samo po onome što je ostalo, već i po onome čega više nema.