Ignjat Karlo Sopron bio je štampar, izdavač i hroničar Zemuna. Njegova radionica, novine i monografija ostavile su trag u gradu na granici dva carstva, kroz koji su putovale roba, vesti i ideje.
Krajem 1851. godine Ignjat Karlo Sopron otvorio je prvu stalnu zemunsku štampariju. Pre njega je u gradu kratko radio štampar Danilo Medaković, ali je Sopronova radionica obezbedila dugotrajan kontinuitet štampe.
Tokom narednih decenija iz njegove zemunske štamparije izlazile su knjige, novine, časopisi i oglasi na više jezika. Zemun je zahvaljujući njemu postao važno štamparsko središte, a Sopron je pred kraj života uradio još nešto dragoceno – zapisao istoriju grada koji je postao njegov dom.
Od Beča do Zemuna
Ignjat Karlo Sopron, odnosno Ignaz Karl Soppron, rođen je u Novom Sadu, u nemačkoj građanskoj porodici. Todor Kruševac, oslanjajući se na autobiografske podatke, navodi 1821. kao godinu rođenja; austrijski biografski leksikon ÖBL navodi 1820. Štamparski zanat učio je u Novom Sadu, a usavršavao ga u Pešti i Beču, gde se približio i novinarstvu. Godine 1847. stupio je u redakciju bečkog lista „Fremdenblatt“.
Po dolasku je dobio dozvolu za otvaranje štamparije, iz koje su narednih godina izlazila izdanja na srpskom, nemačkom, grčkom, bugarskom i drugim jezicima. To je savršeno odgovaralo tadašnjem Zemunu – multietničkom trgovačkom gradu u kojem su se svakodnevno susretali različiti jezici, kulture i običaji.
Kada je Zemun dobio svoje novine
Sopron nije želeo da bude samo čovek koji štampa tuđe knjige. Pokrenuo je i sopstvena glasila, a jedno od najznačajnijih bila je „Podunavka“, nedeljni list za nauku, zabavu i novosti, koji je izlazio u Zemunu od 1856. do 1858. godine.
Na njegovim stranicama čitaoci su nalazili političke vesti, književne tekstove, istorijske priče, poeziju, zanimljivosti iz nauke i oglase. U vreme kada informacije nisu stizale trenutno, novine su bile jedan od retkih prozora kroz koji je čovek mogao da pogleda mnogo dalje od svog grada.
Pored tekstova, list je objavljivao i crteže Beča, Carigrada, Pariza i Petrograda. Zemun je preko štampane reči postajao deo mnogo šireg sveta.
Iz Zemuna u Sarajevo
Sopronov ugled ubrzo je prerastao granice grada. Šezdesetih godina 19. veka pozvan je u Sarajevo da pomogne u osnivanju moderne štamparije. Tako je nastala Sopronova pečatnja, koja je 1866. počela da radi u Sarajevu. U njoj je štampan „Bosanski vjestnik“, sa prvim brojem datiranim 7. aprilom 1866. godine. Biblioteka Sarajeva vodi ga kao prvi list štampan u Bosni.
Sopron je list izdavao i uređivao, ali Sarajevo nije postalo njegov novi dom. Posle relativno kratkog boravka vratio se u Zemun i nastavio novinarski i izdavački rad. Krajem 1867. pokrenuo je „Zemunski glasnik“, koji je izlazio do 1869, a od 1880. do smrti 1894. izdavao je i uređivao nemački nedeljnik „Semliner Wochenblatt“.
Ali tokom godina njegovo interesovanje sve više se okretalo prošlosti.
Štampar koji je postao hroničar
Istražujući javne i privatne arhive, Sopron je prikupljao rukopisnu građu o prošlosti Zemuna. Važan deo te gradske istorije vezan je za zemunski Magistrat.
Počeo je da proučava i beleži tu građu, a rezultat je bila Monographie von Semlin und Umgebung, objavljena u Zemunu 1890. godine, u autorovom izdanju. Za knjigu, zasnovanu pretežno na rukopisnim izvorima, građu je prikupljao oko trideset godina. Tako je štampar postao i jedan od prvih velikih hroničara Zemuna.
Čovek koji je decenijama štampao vesti svog vremena sačuvao je i građu o prošlosti grada. Njegov rad podseća da današnja vest jednog dana postaje istorijski dokument.
Čovek koji je Zemunu dao glas
Ignjat Karlo Sopron nije rođen u Zemunu. U grad je stigao kao tridesetogodišnjak, ali je upravo ovde proveo najveći i najvažniji deo svog života. Ovde je otvorio štampariju, izdavao novine, istraživao prošlost grada i ovde je 1894. godine završio svoj život.
Njegovo mesto među znamenitim Zemuncima ne određuje mesto rođenja, već ono što je ovom gradu ostavio.
Knjige i novine iz njegove radionice povezivale su Zemun sa svetom, a monografija o gradu sačuvala je deo njegove prošlosti. Sopron je omogućio da se zemunska svakodnevica i istorija čitaju i izvan vremena u kojem su nastale.