Zmaj Jovina i Svetosavska ulica pripadaju zemunskoj biografiji Isidore Sekulić. U ovom gradu provela je deo detinjstva, pohađala školu i upoznavala svet čije će ulice, porodice i običaje kasnije uneti u književnost. Njena veza sa Zemunom vodi od porodičnog doma do stranica „Kronike palanačkog groblja“.
Detinjstvo uz oca i brata
Isidora Sekulić rođena je 16. februara 1877. godine u Mošorinu, u Bačkoj. Porodica se potom preselila u Rumu, gde je započela školovanje. Posle prvog polugodišta prvog razreda došla je u Zemun sa ocem Danilom i mlađim bratom Dimitrijem, zvanim Mita. Otac je ovde dobio službu gradskog kapetana.
U Zemunu je 1887. završila četvrti razred Srpske osnovne škole, a zatim nastavila obrazovanje. Knjige i muzika zauzimale su važno mesto u porodičnom životu. Tokom kasnijih školskih raspusta provedenih u Zemunu svirala je klavir, dok ju je brat pratio na violini.
Od Ulice tri goluba do Svetosavske
Prema istraživanju istoričarke Ivane Spasović, porodica je najpre stanovala u Ulici tri goluba, današnjoj Zmaj Jovinoj. Posle 1895. preselila se u Molinarijevu ulicu broj 23, koju autorka identifikuje sa današnjom adresom Svetosavska 19.
U uspomenama na detinjstvo Isidora je pominjala blizinu crkvene porte, zvonjavu i pogled prema Dunavu. Takvi pojedinačni utisci daju njenom sećanju na Zemun prepoznatljiv gradski prostor: uske ulice, susedstvo hramova i reku nadomak kuće.
Učenica o kojoj su pisale zemunske novine
Školovanje ju je odvelo u Novi Sad, Sombor i Budimpeštu. Viši pedagogijum završila je 1897. godine, a njen odličan uspeh zabeležio je zemunski list „Novo vreme“ 29. juna iste godine.
Kasnije je radila kao nastavnica u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Široko obrazovanje pratilo je njen književni rad: pisala je pripovetke, putopise, eseje i kritike, a bavila se i prevođenjem. Prvu knjigu, „Saputnici“, objavila je 1913, a „Pisma iz Norveške“ naredne godine.
Zemun u „Kronici palanačkog groblja“
„Kronika palanačkog groblja“ prvi put je objavljena 1940. godine u Srpskoj književnoj zadruzi. Prošireno izdanje izašlo je 1958. Knjigu je posvetila ocu Danilu, sa kojim je delila interesovanje za sudbine porodica i život malih gradova.
Zemunsko iskustvo dobilo je književni oblik u delovima ove knjige. U pripoveci „Deca“ pojavljuju se Dunav, Magistrat i Gospodska ulica. Kroz odrastanje junaka, njihove domove i porodične odnose čitalac upoznaje društvene razlike i očekivanja sredine.
Ipak, „Kronika“ obuhvata širi prostor. Pojedine priče upućuju na mesta uz Tisu, pa čitavu knjigu ne možemo čitati kao doslovan zapis o Zemunu. Isidora je iskustva i sećanja preoblikovala u književne sudbine.
Poslednji Grci stare varoši
Posebno jasnu zemunsku osnovu ima „Palanka i njeni poslednji Grci“. U tom tekstu Isidora prikazuje grad nasuprot Beogradu, trgovačke porodice i odnose među zajednicama koje su u njemu živele.
Pominje Rimsku ulicu, opisuje kuće, odnos prema novcu, obrazovanju, jeziku i porodičnom poreklu. Zanimaju je i promene koje nastaju kada mlađi naraštaji napuštaju navike svojih predaka. Kroz razgovore i svakodnevne postupke junaka prikazuje slabljenje nekada snažne zajednice.
Ovo delo zato vredi čitati uz istorijske studije o Zemunu. Ono otvara pitanja pripadnosti, porodičnog pamćenja i nestajanja starih običaja, ali njegove likove i pojedinosti treba razlikovati od arhivski potvrđenih podataka.
Mesto u književnosti, veza sa gradom
Isidora Sekulić postala je dopisna članica Srpske kraljevske akademije 1939, a redovna članica Srpske akademije nauka 1950. godine. Umrla je u Beogradu 5. aprila 1958.
Za čitaoca iz Zemuna posebno su dragocene stranice na kojima prepoznaje poznate gradske nazive u drugačijem vremenu. „Deca“ i „Palanka i njeni poslednji Grci“ pružaju dobar početak za upoznavanje tog dela njenog stvaralaštva.