Pre nego što je ime Soko postalo nerazdvojno od čokolade, keksa i bombona, značilo je nešto mnogo jednostavnije — hleb.
Godine 1931. osnovana je Parna pekara „Soko“, drugi istorijski koren današnjeg Štarka. Dok je u jednoj fabrici već nastajala zemunska čokolada Roda, ovde se pravio hleb i pecivo, ali na način koji je pripadao novom industrijskom dobu.
Više nije bila reč o majstoru, peći i nekoliko pomoćnika.
„Soko“ je zamišljen kao fabrika.
Šta otkrivaju pravila iz 1931.
Ministarstvo trgovine i industrije Kraljevine Jugoslavije odobrilo je 19. juna 1931. godine osnivanje Parne pekare „Soko“ akcionarsko društvo.
Početni kapital iznosio je milion dinara, podeljen na hiljadu akcija od po hiljadu dinara, uz mogućnost da se poveća na dva miliona.
Još je zanimljiviji plan proizvodnje. U pravilima nije naveden samo hleb, već fabrička izrada hleba, peciva, keksa i testenine, kao i zastupanje proizvoda pekarske, poslastičarske i testeninske struke.
Dakle, ono što će kasnije postati velika proizvodnja keksa nije bilo slučajan zaokret.
Keks je bio u planovima „Sokola“ od samog početka.
Među osnivačima se navode Jakov Ruso, Ignjat Fišer, Bernard Hajduška, Franja Ofner, Bene Fišer, Jovan Fišer i Andreja Holender.
Iza onoga što se često opisuje samo kao „jevrejsko akcionarsko društvo“ tako dobijamo konkretna imena ljudi koji su stajali iza pekare.
Bečko znanje u Zemunu
Prema kasnijoj istoriji preduzeća, za uvođenje savremene proizvodnje doveden je stručnjak iz bečke pekare Ankerbrot, koji je približno godinu dana pomagao u organizaciji pogona.
Ankerbrot je još od 1891. godine koristio mašine za mešenje testa i vrlo rano prešao na industrijski način proizvodnje hleba.
Upravo takav model stizao je i u „Soko“.
Nije se, dakle, uvozila samo mašina.
Uvozio se način proizvodnje.
Kasniji poslovni izvori navode da je u pekari u početnoj fazi radilo oko stotinu ljudi.
Za tadašnje pekarstvo to je bila ogromna promena.
Stari pekar pravio je hleb za svoj kraj.
Parna pekara proizvodila ga je za tržište.
Jovan Fišer i ljudi iza „Sokola“
Jedna od ključnih ličnosti preduzeća bio je Jovan Fišer.
Istorijska građa ga navodi kao osnivača i upravnika prve moderne parne pekare „Soko“, dok ga porodični izvori pamte kao njenog direktora.
Poslovne veze bile su i porodične: Fišer se 1932. godine oženio Klarom, ćerkom suosnivača Franje Ofnera.
Tako „Soko“ nije bio samo skup anonimnih akcionara. Oko pekare su postojale poslovne i porodične veze koje su povezivale preduzetničke porodice Beograda, Zemuna i Pančeva.
Pekara koja je htela i svoje prodavnice
Do 1935. godine poslovanje se širilo.
Advokat Josif Holender, zastupnik Parne pekare „Soko“ a. d., tražio je dozvolu za otvaranje prodavnice mlečnih proizvoda i brašna u Ulici kralja Petra 44.
Uz zahtev su bila priložena upravo pravila pekare zahvaljujući kojima danas možemo mnogo preciznije da rekonstruišemo njene početke.
Važno je razlikovati dve stvari:
Kralja Petra 44 bila je adresa planirane prodavnice, a ne potvrđena adresa fabrike.
Tačna lokacija prvobitnog proizvodnog pogona za sada nije dovoljno pouzdano utvrđena.
Postoji i druga važna administrativna nijansa. Kasnija istorija Štarka „Soko“ čvrsto vezuje za Zemun, dok originalna društvena pravila kao pravno sedište akcionarskog društva navode Beograd.
To ne mora biti protivrečnost. Pravno sedište i mesto proizvodnog pogona nisu nužno isto.
Ali dok ne pronađemo dokument sa tačnom adresom fabrike, nema razloga da izmišljamo preciznost koje u izvorima nema.
„Soko“ pred rat
Predratni poslovni izvori potvrđuju da je kompanija radila i krajem tridesetih. Parna pekara „Soko“ pojavljuje se među aktivnim akcionarskim društvima 1939., a zatim ponovo neposredno pred rat, u martu 1941. godine.
A onda se život osnivača i fabrike naglo menja.
Jovan Fišer je kao rezervni oficir mobilisan u jugoslovensku vojsku i rat je proveo kao zarobljenik u logoru u Osnabriku. Njegova supruga Klara sa decom uspela je da izbegne deportaciju i da rat preživi u Mađarskoj. Porodica je posle rata otišla u Izrael.
Rat je tako presekao i jednu važnu jevrejsku preduzetničku priču.
Pekara je, međutim, nastavila da postoji.
O njenom radu tokom okupacije ostao je i neobičan zapis književnika Borislava Mihajlovića Mihiza. Sećao se da je uoči završnih borbi za Beograd sa dvojicom drugova dobio zadatak da motri na Nemce u vojnoj pekari „Soko“, kako prilikom povlačenja ne bi uništili postrojenja.
Industrijski pogon koji je desetak godina ranije nastao radi proizvodnje hleba tako se našao usred rata.
Od hleba do keksa
Posle oslobođenja privatna industrija ulazi u novi sistem državnog vlasništva i organizacije.
U kasnijem pravnom kontinuitetu današnjeg Štarka među prethodnicima se, uz „Soko“ i „Nada Štark“, pojavljuje i prehrambeno preduzeće Granpek.
Najvažnija promena dolazi kada se proizvodni program „Sokola“ sve više okreće brašnastim konditorskim proizvodima i keksu.
Zanimljivo je da je taj pravac već bio zapisan u pravilima iz 1931.
U januaru 1966. godine proizvodnja hleba i peciva izdvojena je iz „Sokola“, dok se njegov konditorski deo spaja sa fabrikom čokolade i bombona Nada Štark.
Nastaje:
Fabrika keksa, čokolade i bombona „Soko-Nada Štark“.
Dve potpuno različite priče konačno su postale jedna.
Roda je donela čokoladu i Bananicu.
Soko je doneo pekarsku i keksarsku tradiciju.
Dva korena iz istog grada
Kada danas izgovorimo „Štark“, najčešće pomislimo na čokoladu.
Ali njegova istorija ima dva korena.
Jedan vodi do Pešmažua, Rode i čokolade.
Drugi do Fišera, parne pekare i hleba.
Godine 1975. nova fabrika počinje da radi u Kumodraškoj ulici na Voždovcu, gde se proizvodnja postepeno objedinjuje.
Zemun tada fizički ostaje bez velikog dela ove industrijske priče.
Ali je ostao njen početak.
I možda se upravo u istoriji „Sokola“ najbolje vidi koliko se za samo nekoliko generacija promenio smisao reči pekara.
Nekada je iza vrata stajao majstor sa nekoliko pomoćnika.
Godine 1931. iza imena „Soko“ stajalo je akcionarsko društvo sa milion dinara kapitala, fabričkom proizvodnjom, mašinama, oko stotinu radnika i planom da proizvodi hleb, pecivo, keks i testeninu.
Od pekarske peći do fabrike keksa.
Od hleba do Štarka.
I sve je počelo sa jednim „Sokolom“.