Iz zemunske INSE budilnici su odlazili i u Švajcarsku. „Borba“ je u oktobru 1964. zabeležila da je fabrika dve godine ranije tamo isporučila 25.000 komada. Zemunski sat već je imao kupce izvan Jugoslavije, a preduzeće je širilo proizvodnju i uvodilo nove merne uređaje.
INSA, sa sedištem u Tršćanskoj ulici 21, pripada posleratnoj industrijskoj istoriji Zemuna. Njeno ime ostalo je vezano za satove na navijanje, ali se iza poznatih brojčanika razvijala fabrika precizne mehanike: sa proizvodnjom budilnika, šahovskih satova, vodomera i drugih instrumenata.
Od „Fabrike satova“ do INSE
Preduzeće je osnovano 17. avgusta 1950. godine pod nazivom „Fabrika satova“, sa sedištem u Zemunu. Naziv Industrija satova „INSA“ dobilo je 1954. godine.
O prvim radnim mesecima govorio je direktor Radojko Ristović u razgovoru za „Borbu“ 1985. Prema njegovom sećanju, proizvodnja je počela u septembru 1950, sa dvadesetak radnika, na mašinama i uz materijal dobijen iz Nemačke na ime naknade ratne štete. Datum osnivanja preduzeća tako treba razlikovati od početka rada u pogonu.
Fabrički istorijat navodi da je tokom 1952. proizvedeno oko 40.000 budilnika. Tri godine kasnije izvezeno je približno 15.000 budilnika i 9.000 stepenišnih automata. Uz satove za domaćinstva, INSA je, dakle, već u prvoj deceniji razvijala i druge uređaje.
Zemunski budilnici na stranom tržištu
Razmere rasta jasno se vide iz novinskog izveštaja objavljenog 1. oktobra 1964. godine. Fabrika je tada imala oko 1.150 zaposlenih i nudila 72 modela budilnika. Za tu godinu najavljivala je proizvodnju približno 600.000 komada.
Direktor Predrag Matić govorio je o povećanju produktivnosti i nastojanju da se istovremeno podmire domaće potrebe i obezbedi roba za izvoz. Planirano je da na strana tržišta ode oko 60.000 budilnika.
„Borba“ je zabeležila i poređenje sa počecima fabrike: količinu od oko 40.000 budilnika, za koju je ranije bila potrebna čitava godina, INSA je sredinom šezdesetih proizvodila za manje od mesec dana.
To su bili planovi i podaci objavljeni tokom godine, pa ih ne treba poistovećivati sa konačnim godišnjim obračunom proizvodnje.
Gojko Varda i novi izgled kućnog sata
Sa rastom proizvodnje menjalo se i oblikovanje satova. Industrijski dizajner Gojko Varda počeo je da sarađuje sa INSOM 1960. godine. Klasičnom stonom satu na navijanje dao je drugačiji, savremeniji izgled, a potom je oblikovao čitavu seriju satova.
Varda je zastupao ideju da dobro oblikovan predmet treba da bude dostupan širokom krugu korisnika. U proizvodnji kućnih satova takav pristup imao je neposrednu primenu: sat je morao da bude upotrebljiv, pregledan i pogodan za serijsku izradu.
Muzej nauke i tehnike čuva njegov INSA budilnik datovan u period od 1960. do 1965. godine. Varda je primerak iz prve proizvodne serije poklonio Muzeju 2018. godine. Predmet se vodi pod inventarskim brojem T:155.22.
Zahvaljujući tom poklonu, sačuvan je konkretan proizvod sa poznatim autorom i poreklom — važan podatak za proučavanje jugoslovenskog industrijskog dizajna.
Od satnog mehanizma do vodomera
Proizvodnja vodomera postala je važan deo razvoja fabrike. Prema izveštaju „Borbe“ iz 1964, poseban pogon za njihovu izradu formiran je krajem prethodne, 1963. godine. U prvih osam meseci 1964. proizveo je više od 50.000 vodomera.
Time se delatnost INSE širila prema uređajima za komunalne sisteme i merenje potrošnje. Kasniji programi obuhvatili su kućne i industrijske vodomere, merila gasa i sisteme za daljinsko očitavanje.
U fabričkom nazivu zadržali su se satovi, dok je proizvodni program postajao znatno raznovrsniji.
Ljudi za radnim stolovima
Reportaža „Borbe“ od 9. decembra 1985. donosi i podatke o zaposlenima. INSA je tada imala oko 1.250 radnika, a žene su činile približno 60 odsto kolektiva. Tekst beleži da su radnice za poslove u fabrici osposobljavane i internim obukama.
Novinar A. Marinković razgovarao je i sa Grozdom Mladenović, koja je u INSI tada radila već 24 godine. Njeno ime ostalo je zabeleženo uz podatke o proizvodnji i izvozu, kao jedan od retkih neposrednih tragova o dugogodišnjim radnicama preduzeća.
Direktor Ristović u istoj reportaži najavio je godišnju proizvodnju oko 1,35 miliona budilnika, uz izvoz približno 40 odsto te količine. Među tržištima naveo je Zapadnu Nemačku, Švedsku, Englesku, Italiju i Sjedinjene Američke Države.
Sat uz šahovsku tablu
Posebno mesto u programu INSE zauzimaju mehanički šahovski satovi. Kod njih se vreme meri za svakog igrača posebno, a tasteri omogućavaju smenjivanje rada dva mehanizma.
Fabrički opis modela u drvenom kućištu navodi velike tastere na vrhu i pregledne brojčanike. Poseban pokazivač olakšava praćenje poslednjih pet minuta, uz podeoke za očitavanje intervala od 15 sekundi u završnom minutu. Prema podacima proizvođača, jedno navijanje omogućava 24 sata rada.
Ti detalji imaju praktičnu svrhu: igrač u vremenskoj oskudici mora brzo da očita preostalo vreme i da posle poteza pouzdano pritisne taster.
Promene poslovanja i nastavak proizvodnje
Fabrički istorijat razdoblje od 1991. do 2000. opisuje kao vreme velikih teškoća, usled smanjenja tržišta, međunarodnih sankcija i krize domaće privrede. Posle tog perioda usledili su napori da se proizvodnja i prodaja obnove.
Od 2006. INSA posluje kao akcionarsko društvo. U njenom savremenom programu nalaze se satovi i različiti merni uređaji, uključujući vodomere i opremu za daljinsko očitavanje.
Informator preduzeća objavljen na Beogradskoj berzi, ažuriran u martu 2026. godine, i dalje navodi Tršćansku 21 kao sedište INSE. Njena registrovana osnovna delatnost obuhvata proizvodnju mernih, istraživačkih i navigacionih instrumenata i aparata. Na toj zemunskoj adresi nastavlja se istorija preduzeća koje je 1950. osnovano pod jednostavnim nazivom „Fabrika satova“.