Ime Galenike u Zemunu povezuje fabriku lekova, stambena naselja i deo istorije gradskog fudbala. Za zaposlene je ono označavalo i sasvim određeno radno mesto: laboratoriju, sterilni blok, arhivu ili magacin. O tim poslovima ostali su dokumenti i objavljena sećanja ljudi koji su u preduzeću proveli decenije.
Galenika je osnovana 18. jula 1945. godine, sa 43 zaposlena. Tokom narednih decenija izrasla je u veliko farmaceutsko preduzeće, a njena istorija povezala je Zemun sa posleratnom obnovom zdravstva, međunarodnom razmenom znanja i razvojem domaće proizvodnje lekova.
Početak sa 43 zaposlena
Novo državno preduzeće preuzelo je imovinu više postojećih laboratorija, među kojima su bile „Odol“, „Mišković i Komp.“, „Stano – laboratorija“ i „Rene Duond“. Prvi direktor bio je magistar farmacije Venceslav Pavlov. Ime je dobilo po Galenu, lekaru iz drugog veka, čiji je rad zauzeo važno mesto u istoriji medicine i farmacije.
Od malih laboratorija trebalo je razviti proizvodnju koja će moći da snabdeva zdravstvene ustanove. Jedan od najzahtevnijih poslova postalo je osvajanje tehnologije penicilina. Njegova proizvodnja tražila je opremu, obučene stručnjake i uslove kakve dotadašnje radionice za izradu lekova nisu mogle jednostavno da obezbede.
Penicilin iz polovne kanadske fabrike
Važan deo Galenikinih početaka vezan je za UNRRA-u, međunarodnu organizaciju za pomoć i obnovu posle rata. Uz njeno finansiranje nabavljeno je polovno postrojenje kompanije Merck iz Montreala. Oprema je krajem 1947. stigla u Jugoslaviju i dopremljena u Zemun, u zgradu nekadašnje tekstilne fabrike.
Istoričar tehnologije Sławomir Łotysz, istražujući domaću i međunarodnu arhivsku građu, pokazao je koliko je ponovno sastavljanje pogona bilo teško. Delovi opreme bili su dotrajali, pojedini su nedostajali, a uređaje je trebalo prilagoditi novom prostoru i povezati u proizvodnu celinu.
Prve količine domaćeg penicilina dobijene su 1949. godine. Uspostavljanje redovne industrijske proizvodnje i dalje je zahtevalo doradu postupaka i opreme. Posle modernizacije, uz pomoć Svetske zdravstvene organizacije i UNICEF-a, u Zemunu je 1954. počela proizvodnja kristalnog penicilina.
Iza tog razvoja stajao je dugotrajan rad inženjera, farmaceuta, mikrobiologa, tehničara i radnika koji su montirali i održavali postrojenje.
Laboratorije i širenje proizvodnje
Galenika je tokom pedesetih širila istraživački rad i proizvodni program. Naučnoistraživački institut ušao je u njen sastav 1950, a 1953. osnovano je posebno izvozno odeljenje. Biološka laboratorija počela je da radi 1956. u okviru fabričke Kontrolne službe.
Širenje je zahtevalo nove objekte. Prema hronologiji Srpske enciklopedije, gradnja nove fabrike završena je 1977, a rad je počeo 1978. godine. Godine 1984. otvorena je i fabrika za proizvodnju ibuprofena BOOTS–Galenika.
Uz proizvodne pogone razvijali su se kontrola kvaliteta, skladišta i službe održavanja. U istom preduzeću radili su ljudi različitih struka, od istraživača do zaposlenih koji su pripremali robu za otpremu. Njihove radne biografije pokazuju kako je izgledala ta podela poslova.
Milan iz magacina i Slavica iz sterilnog bloka
Fabrički list je u decembru 2010. objavio razgovor sa Milanom Ćeranom i Slavicom Kovačević. Njihova sećanja opisuju dva različita puta kroz Galeniku.
Ćeran je u preduzeće došao 1975, sa 21 godinom. Najpre je radio kao fotokopirista, zatim u arhivi, a u vreme razgovora u magacinu gotove robe. Godine svog dolaska povezivao je sa direktorom Perom Arambašićem i razvojem preduzeća. Kroz nekoliko promenjenih poslova ostao je u istom kolektivu.
Slavica Kovačević zaposlila se 1980. u odeljenju Ampula i solucija. Petnaest godina radila je kao mašinski punjač u sterilnom bloku. Govorila je o preciznosti, održavanju sterilnosti i odgovornosti koju takav posao podrazumeva. Dobre odnose sa kolegama pamtila je kao važnu podršku u radu. Kasnije je prešla na druge poslove, a razgovor je objavljen povodom njenog odlaska u penziju.
To su lična sećanja zabeležena u listu preduzeća. Njihova vrednost je u pojedinostima: godini zaposlenja, nazivu odeljenja, promeni radnog mesta i načinu na koji su zaposleni opisivali svoj posao.
Fabričko ime na stadionu i u naselju
Veza Galenike sa gradom širila se i kroz sport. Krajem šezdesetih fabrika je postala pokrovitelj fudbalskog kluba koji je nosio njeno ime. Posle spajanja sa Jedinstvom 1969. nastavio je da nastupa kao Galenika, a u sezoni 1982/83. igrao je u Prvoj saveznoj ligi. Ime Zemun dobio je krajem 1984. godine.
U isto vreme menjao se i stambeni prostor grada. Ljiljana i Dragoljub Bakić pobedili su 1975. na konkursu za Novu Galeniku. Njihov projekat obuhvatao je 1.700 stanova namenjenih radnim organizacijama sa teritorije opštine Zemun. Naselje je, dakle, služilo potrebama više kolektiva. Njegovu istoriju čine i stanari koji su radili u drugim zemunskim preduzećima.
Promene vlasništva i nova ulaganja
Galenika je 1990. potpisala ugovor sa američkom kompanijom ICN, a početak devedesetih obeležilo je poslovanje pod imenom ICN Galenika. Usledile su organizacione i vlasničke promene u godinama velikih političkih i privrednih poremećaja.
Nova fabrika čvrstih farmaceutskih proizvoda otvorena je 21. juna 2010. godine. Na otvaranju je saopšteno da je njena izgradnja vredela više od 50 miliona evra, uz projektovani godišnji kapacitet od približno dve milijarde tableta i sto miliona kapsula. To su bili podaci o mogućnostima pogona, a ostvarena proizvodnja zavisila je od njegovog korišćenja i poslovanja preduzeća.
Finansijske teškoće nastavile su da opterećuju fabriku. Vlada Srbije je 2011. dala garancije za kredit namenjen refinansiranju dela obaveza i obezbeđivanju obrtnih sredstava. U novembru 2017. većinski paket kapitala kupio je luksemburški Aelius, povezan sa brazilskom farmaceutskom kompanijom EMS. Prodaju su pratile i obaveze prema bankama, ulaganja i socijalni program za zaposlene koji su se odlučili za odlazak.
Bočica sačuvana za istoriju
Među predmetima koje predstavlja Muzej nauke i tehnike nalazi se originalno Galenikino pakovanje penicilina iz 1951. godine. Građu o počecima njegove domaće proizvodnje poklonio je Muzeju Srpskog lekarskog društva biolog dr Petar Bosnić. U Galenici je tri decenije istraživao biosintezu penicilina.
Takvi predmeti daju precizan trag o onome što je izlazilo iz zemunskih pogona. Uz njih stoje stručni radovi, fabrički listovi i sećanja zaposlenih: Bosnićeva istraživanja, Ćeranovi poslovi u arhivi i magacinu, iskustva Slavice Kovačević iz sterilnog bloka. Kroz te zapise istorija Galenike dobija imena ljudi koji su u njoj radili.