Na vrhu zemunske Robne kuće prvobitno je bio predviđen restoran. Posle kupovine moglo je da se sedne, predahne i nešto pojede. Međutim, taj prostor dobio je drugu namenu: u njega je smešten salon nameštaja.
To je jedan od manje poznatih detalja iz istorije zgrade koja je u oktobru 1968. otvorena u centru Zemuna. Projektovao ju je arhitekta Dušan Milenković, a u novoj robnoj kući radilo je čak 250 ljudi. Iza izloga i prodajnih pultova postojao je čitav svet zaposlenih, skladišta, dopreme i svakodnevnog dogovaranja.
Zgrada je nastajala u vreme širenja Zemuna. Nova naselja tražila su nove prodavnice, ali se ulagalo i u stari centar: Robna kuća trebalo je da ga učini važnim odredištem za kupovinu sve brojnijih stanovnika.
Pokretne stepenice u središtu zgrade
Pokretne stepenice bile su postavljene u sredinu otvorenog prodajnog prostora, tako da ih kupac lako uoči po ulasku. Povezivale su spratove i usmeravale kretanje između odeljenja.
Taj raspored bio je važan deo projekta. Kupci su mogli da sagledaju prostor i pronađu put kroz zgradu, dok se roba kretala drugim pravcem, daleko od glavnih ulaza i izloga.
Kuda je stizala roba, a gde su predahnjivali zaposleni
Dostava je ulazila iz dvorišta. Roba se zatim spuštala u prostor za prijem, pregled i raspakivanje, pa raspoređivala prema skladištu i prodajnim odeljenjima. Pre nego što bi neki predmet dospeo pred kupca, prošao bi kroz nekoliko ruku i prostorija.
Za zaposlene je bila predviđena kantina sa kuhinjom. Služila je i za sastanke i druženje kolektiva. Taj skromniji prostor pripadao je svakodnevici ljudi koji su u zgradi provodili radni dan.
Kantina za zaposlene i restoran planiran na vrhu bili su odvojeni sadržaji. Dok je mesto budućeg restorana zauzeo nameštaj, kantina je imala svoju ulogu u životu kuće.
Četiri decenije kasnije
Godine 2008. Robna kuća ponovo je dospela u vesti zbog obnove. Najavljena je i promena poslovanja: prostor je trebalo da koriste zakupci, umesto da čitavu trgovinu vodi preduzeće Robne kuće Beograd. Za zemunsku zgradu najavljen je i novi lift za kupce.
RTV je 13. decembra iste godine izvestio da će renovirana Robna kuća tog dana biti otvorena. Među navedenim sadržajima našli su se market, garderoba, obuća, knjižara, kućni aparati i nameštaj — ali i restoran.
Četrdeset godina posle prvog otvaranja, restoran se tako pojavio u opisu zgrade. Iz tog izveštaja ne možemo zaključiti da je zauzeo baš prostor zamišljen prvobitnim projektom, ali je zanimljivo da se stara zamisao ponovo javlja među njenim sadržajima.
Ako ste radili u zemunskoj Robnoj kući, na kom ste odeljenju bili? Fotografija kolektiva ili sećanje na jedan običan radni dan dopunili bi priču koju planovi zgrade i novinski izveštaji ne mogu sami da ispričaju.