Između Ljubljane i Budimpešte, u rasporedu Dilanove evropske turneje, stajao je Beograd. Datum je bio 11. jun 1991, a mesto koncerta stadion FK Zemun. Zvanična arhiva čuva spisak od devetnaest pesama. Iza tog urednog popisa ostalo je veče o kojem su organizator, kritičari i posetioci poneli različite utiske.
Prethodnog leta na istom stadionu nastupila je Tina Tarner. Promoter Srđan Stojanović kasnije je opisao spremnost ljudi iz zemunskog kluba da se upuste u organizaciju takvog koncerta, iako za to nisu imali prethodno iskustvo. Kada je sledeće godine dolazio Dilan, saradnja je već bila uspostavljena. Stojanović je zapamtio njihov jednostavan odgovor: „Evo ti ključevi, radi šta hoćeš“.
Tako je fudbalski teren ponovo postao koncertni prostor. Stojanović je zapamtio prognozu Vlade Jankovića Džeta da će se prodati najmanje deset hiljada karata. Obećao mu je put na Havaje ako tako bude. U tekstu iz 2010. pisao je o nešto manje od pet hiljada posetilaca, a u razgovoru iz 2023. o približno četiri hiljade prodatih karata. Oba iskaza upućuju na nekoliko hiljada ljudi, uz znatno veća očekivanja organizatora.
Fotografija jedne ulaznice čuva i pojedinosti koje se lako izgube iz sećanja: za zapadnu tribinu odštampana je cena od 600 dinara. Koncert je najavljen za utorak, 11. jun 1991. u 18 časova, dok poleđina navodi otvaranje ulaza u 16.30. Cena pripada toj tribini, a odštampano vreme ostaje najava programa, bez potvrde kada je Dilan zaista izašao na binu.
Među posetiocima bio je Branislav Jakovljević. Vraćajući se tom danu u „Vremenu“ 2019, opisao je dolazak autobusom GSP-a i ulazak na stadion još za dnevnog svetla. Pamtio je male grupe pred binom i mnogo slobodnog prostora na travnjaku. Već u načinu na koji je zapisao uspomenu ostavio je mesta za nesigurnost: posle gotovo tri decenije neke slike bile su jasne, druge su mogle biti naknadno dopisane.
Pre Dilana svirala je Galija. Njena zvanična istorija uz taj datum beleži i jednu promenu važnu za sam bend: gitaristi Dragutinu Jakovljeviću to je bio prvi nastup sa grupom. Za publiku je bio uvod u glavni koncert; za jednog muzičara početak novog poglavlja.
Stojanović je ostavio i priču iz garderobe. Prema njegovom svedočenju, Dilan se raspitivao za predgrupu, a zatim dobio Galijine albume. Sam promoter do razgovora sa njim došao je preko jedne lične veze: kao srednjoškolac proveo je godinu u Minesoti. Majica sa tim natpisom i poruka asistentu otvorile su mu vrata susreta sa muzičarem čije je ploče odavno slušao.
Pred binom su se susrela različita očekivanja od Dilana. Njegov zvanični spisak za Zemun počinje pesmom „New Morning“. Slede „Ballad of a Thin Man“ i „All Along the Watchtower“, a tokom večeri odsvirane su i „Knockin’ on Heaven’s Door“ i „Like a Rolling Stone“. Poslednje dve navedene pesme su „Blowin’ in the Wind“ i „Highway 61 Revisited“. Već ti naslovi pokazuju koliko je poznatih pesama bilo u programu.
Jedan naslov posebno izdvaja zemunsko veče: „One More Cup of Coffee (Valley Below)“. U zvaničnoj evidenciji izvođenja te pesme, Zemun je jedini koncert naveden za celu 1991. godinu.
Utisak da je izostao očekivani Dilan zato traži drugo objašnjenje. Vojislav Pantić je u NIN-u 2001. podsetio na novinski sud iz juna 1991. da je program bio slabo poznat publici i suprotstavio mu svoje viđenje: u Zemunu su svirani veliki hitovi, ali u veoma promenjenim aranžmanima. Poznata pesma nije nužno zvučala onako kako ju je neko godinama slušao kod kuće.
Jakovljević je, ponovo čitajući sopstvenu kritiku iz 1991, preispitao i svoje tadašnje razočaranje. Uvideo je koliko je od koncerta očekivao odgovor na napetost vremena u kojem se održavao. Sa mnogo veće udaljenosti više mu je značilo što je Dilan uopšte došao i svirao pred tom publikom, na tom mestu.
U tome je i posebnost ove zemunske uspomene: ostavila je prostor za različita sećanja. Nekome je važan zvuk, nekome društvo sa kojim je došao, a nekome sačuvana karta. Za svakog ko je bio na stadionu, iza datuma iz koncertne arhive postoji još jedan mali, lični zapis.