Odbojka je među prvim sportovima koji su posle Drugog svetskog rata ponovo zaživeli u Zemunu. Igrala se na otvorenim terenima, okupljala članove sportskih društava i privlačila mlade koji su kasnije postajali prvotimci i reprezentativci.
Najznačajnije rezultate ostvario je klub koji je nastupao pod imenima „Jedinstvo“, „Zemun“ i „Mladost“. Njegovu istoriju obeležili su prvoligaški nastupi, rad trenera i sportskih entuzijasta, ali i stalna borba za sredstva, terene i očuvanje ekipe.
Ovaj pregled prati razvoj muške odbojke u Zemunu od 1945. godine do kraja XX veka.
Prvi posleratni turniri
Već 1945. godine na terenima iza Doma kulture održano je nekoliko odbojkaških turnira.
Zemun je tada imao igrače koji su mogli da nastupaju i van lokalnih okvira. Na prvom posleratnom državnom prvenstvu, organizovanom 1945, boje reprezentacije Srbije branili su Zemunci Karlo Najhold, Pavle Aladrović i Radica Putniković.
Prva klupska organizacija bila je odbojkaška sekcija pri Gimnastičkom društvu „Zemun“, kasnijem Društvu za telesno vaspitanje Partizan Zemun–Matica.
Ta sekcija je početkom 1951. prešla u sportsko društvo „Jedinstvo“. Posle raspada društva, 1954. godine, nastavila je samostalan rad kao Odbojkaški klub „Zemun“.
Klubovi u Gornjoj varoši i pri fabrikama
Odbojka se razvijala i u drugim delovima grada.
U Gornjoj varoši od 1948. delovali su „Omladinac“ i „Novo selo“. „Novo selo“ je naredne godine promenilo ime u „Radnički“, a 1950. dva kluba spojila su se u „Budućnost“.
„Budućnost“ je 1955. ponela ime „Sparta“, ali je već naredne godine prestala da radi zbog nedostatka novca.
Pri sportskom društvu „Ikarus“ odbojkaška sekcija osnovana je 1948. godine. Posle spajanja sa sekcijom kluba „Aero“, nastalom 1949, preuzela je ime „Naša krila“.
Odbojkaški klub postojao je i pri sportskom društvu „Lokomotiva“, od 1949. do 1951. godine.
Ova česta osnivanja, spajanja i gašenja pokazivala su interesovanje za odbojku, ali i nestabilnost uslova u kojima su klubovi radili.
Prvi ulazak u Prvu saveznu ligu
Glavni nosilac kvalitetne odbojke u gradu postalo je „Jedinstvo“, koje je 1953. izborilo plasman u Prvu saveznu ligu.
Klub je, uprkos velikim finansijskim teškoćama, proveo dve sezone u najvišem rangu. Tokom tog perioda promenio je ime u „Zemun“.
Među najboljim igračima bili su braća Velimir i Branko Lukić, Andreas Durec, Miroslav Slobodjaninov, Milorad Popović, Aleksandar Šimenc, Krešimir Trešnjak i Svetozar Milat.
Klub je imao i uspešnu juniorsku ekipu. Na svom terenu u tadašnjoj Lenjinovoj ulici osvojila je prvenstvo Srbije 1954. godine.
Posle ispadanja iz Prve lige najbolji igrači počeli su da odlaze, dok je besparica dodatno otežavala rad. Rezultati su oslabili, a vodeće mesto u gradskoj odbojci privremeno su preuzela „Naša krila“.
Naša krila i novo povezivanje klubova
U ekipi „Naših krila“ isticali su se Dragoljub Miša Milošević, Krešimir Trešnjak i Aleksandar Šimenc, koji je radio i kao trener.
Odbojkaški klub „Zemun“ pristupio je 1957. novoosnovanom sportskom društvu „Mladost“ i preuzeo njegovo ime.
Na čelo uprave došao je Karlo Caja Najhold, nekadašnji odbojkaš i sportski radnik. Klub je vodio do smrti 1977. godine.
Njegovo angažovanje poklopilo se sa periodom u kojem je „Mladost“ stvarala novu ekipu i pripremala povratak među najbolje jugoslovenske klubove.
Josip Krešić i stvaranje nove ekipe
Za trenera je 1959. angažovan Josip Krešić, tada još aktivni igrač „Crvene zvezde“ i jedan od istaknutih jugoslovenskih odbojkaša.
Krešić je sastavio ekipu u kojoj su iskustvo starijih igrača, poput Andreasa Dureca i Velimira Lukića, dopunjavali mladi talenti. Među njima su bili Željko Katinčić, Nenad Erac, Dušan Živković i Dragan Kolarović.
Već 1959. „Mladost“ je stigla do kvalifikacija za Prvu saveznu ligu, ali je ostala bez plasmana.
Krešić je 1961, po zaposlenju u zemunskoj opštini, prešao u „Mladost“ i kao igrač. Po završetku aktivne karijere nastavio je trenerski rad u klubu.
Povratak među prvoligaše
Početkom 1961. došlo je do spajanja „Naših krila“ i „Mladosti“.
Zajednički klub zadržao je ime „Mladost“, a ekipu su pojačali Dragoljub Miša Milošević, Predrag Erac i Dragan Mužević.
Ojačani sastav izborio je 1962. plasman u Prvu saveznu ligu. U međuvremenu su se veterani Durec i Velimir Lukić povukli iz aktivnog igranja, dok je značajnu ulogu preuzeo Krešić.
Za trenera je angažovan Milivoje Čihović, iskusni igrač beogradskog „Železničara“, koji je jedno vreme i nastupao za zemunsku ekipu.
Klub je dobio bolje uslove za rad kada je u dvorištu suda uređen mali sportski centar. Taj prostor delili su odbojkaši i rukometaši i postao je važno mesto zemunskog sportskog života.
Tokom 1963. ponovo je formirana juniorska ekipa, iz koje su narednih godina pristizali prvotimci.
Generacije prvoligaške Mladosti
Posle dve sezone u Prvoj saveznoj ligi „Mladost“ je ispala, ali se ponovo vraćala u najviši rang. Među najboljima je igrala i 1966. i u sezoni 1967/68.
Uz ranije prvotimce Dušana Živkovića, Željka Katinčića, braću Erac, Dragana Kolarovića, Josipa Krešića i Milivoja Čihovića, nastupali su Krešimir Trešnjak, Milorad Popović i Dušan Ostojić.
Ekipu su pojačali Radoslav Raša Karaklajić, Siniša Hnilička i Ljubomir Miletić, dok su iz juniorskog pogona ušli Bogdan Stanković i Branko Najhold.
U sezoni 1967/68. „Mladost“ je zauzela deveto mesto među 12 ekipa. Zbog reorganizacije takmičenja morala je u dodatne kvalifikacije, u kojima nije sačuvala prvoligaški status.
Time je završen njen poslednji nastup u najvišem rangu u periodu do kraja XX veka.
Spajanje sa Omladinskim odbojkaškim klubom Zemun
Posle ispadanja iz Prve lige ekipa se značajno promenila. Siniša Hnilička otišao je u „Crvenu zvezdu“, Radoslav Karaklajić u „Partizan“, dok je više starijih igrača završilo karijeru.
U gradu je tada delovao i Omladinski odbojkaški klub „Zemun“, osnovan 1961. godine. Vodio ga je Aleksandar Šimenc, a među igračima su bili nekadašnji juniori „Mladosti“ koji ranije nisu izborili mesto u njenom prvom timu.
OOK „Zemun“ stigao je do Druge savezne lige, ali je iz nje ispao u isto vreme kada je „Mladost“ izgubila prvoligaški status.
Oba kluba suočila su se sa teškoćama: „Mladost“ je ostala bez velikog broja igrača, a OOK „Zemun“ imao je ozbiljne finansijske probleme.
U avgustu 1968. dogovoreno je i sprovedeno spajanje. Novi kolektiv zadržao je ime „Mladost“ i ostao u sastavu istoimenog sportskog društva.
Drugoligaške godine
Posle ispadanja iz Prve lige „Mladost“ je narednu deceniju igrala u Drugoj saveznoj ligi, uglavnom zauzimajući mesta u sredini tabele.
U drugoligaško takmičenje vratila se i za tri sezone od 1980/81. do 1982/83. Posle toga nastupala je u Srpskoj ligi, tada trećem rangu, sa promenljivim rezultatima.
Među osloncima ekipe bili su veteran Nenad Erac, Nikola Marić, Đorđe Đermanović i Zoran Živojinović.
Posebno se isticao Vladimir Nađ, koji je dugo ostao aktivan i bio jedan od najpouzdanijih igrača. Njegova istrajnost značila je mnogo ekipi koja je često zavisila od zalaganja malog broja pojedinaca.
Rajko Jokanović i novi talenti
I u godinama skromnijih klupskih rezultata „Mladost“ je stvarala igrače koji su kasnije napredovali u drugim sredinama.
Među onima koji su se izdvajali bili su Milorad Krešić, Aleksandar Stefanović i Zoran Gortnar.
Posebno uspešnu karijeru ostvario je Rajko Jokanović, rođen 1971. godine. Prva odbojkaška znanja stekao je u „Mladosti“, a 1986. prešao je u „Crvenu zvezdu“.
Kasnije je postao reprezentativac i učestvovao u velikim uspesima jugoslovenske odbojke. Među njima su bronzane medalje sa Evropskog prvenstva 1995. i Olimpijskih igara 1996. godine.
Njegov sportski put nastavio je tradiciju zemunskog kluba kao sredine u kojoj mladi igrači dobijaju osnovu za dalji razvoj.
Dragoljub Miša Milošević i očuvanje kluba
Posle Milivoja Čihovića i Josipa Krešića, trenerski posao preuzeo je 1973. Dragoljub Miša Milošević. Ekipu je vodio gotovo dve decenije.
Njegove obaveze nisu se završavale treninzima. Posle smrti Karla Najholda 1977, Milošević je preuzeo i veliki deo organizacionog rada.
Pomagali su mu Petar Đermanović, nekadašnji predsednik OOK „Zemun“, i kasnije Đura Zirić.
Milošević je obavljao funkcije i u odbojkaškim savezima Beograda, Srbije i Jugoslavije. Iskustvo i veze iz tog rada koristio je da pomogne klubu.
Njegovo angažovanje bilo je značajno i za razvoj ženske odbojke, koja je u kasnijem periodu ostvarila posebne uspehe i zaslužuje zasebnu priču.
Odbojka u gradskom sećanju
Prvoligaške godine „Mladosti“ bile su važan deo sportskog života Zemuna. Otvoreni tereni, utakmice u dvorištu suda i generacije igrača povezivali su klub sa lokalnom publikom.
Posle najvećih uspeha usledile su skromnije sezone, ali rad nije prestao. Bivši igrači ostajali su kao treneri i sportski radnici, a iz mlađih kategorija dolazili su novi članovi.
Istorija muške odbojke u Zemunu zato obuhvata i borbu za prvoligaške bodove i dugotrajni rad kojim se čuvalo mesto ovog sporta u gradu.
Izvor: tekst Branka Najholda