Zemun leži na Dunavu, ali blizina velike reke nije automatski značila i razvijen takmičarski plivački sport. Dok su veslanje i kajak u gradu uspeli da stvore dugotrajnije klupske tradicije, istoriju zemunskog plivanja tokom druge polovine XX veka obeležavali su kratkotrajni klubovi, povremeni takmičarski uspesi, školsko plivanje i stalna potraga za uslovima u kojima bi se moglo trenirati tokom cele godine. Velika promena stigla je 1974. otvaranjem „Pinkija“ i zatvorenog bazena, ali ni tada nije preko noći nastao snažan zemunski plivački klub.
Prvi posleratni pokušaji
Prema istorijskom pregledu Branka Najholda, prvi posleratni pokušaj organizovanja plivanja vezan je za sportsko društvo „Jedinstvo“, pri kojem je 1947. osnovan plivački klub. Nije dugo opstao. Plivačka sekcija pojavila se 1955. i pri „Sparti“, dok je 1958. pokušano organizovanje plivača u okviru „Mladosti“, ali ni ti kolektivi nisu uspeli da izgrade dugoročan kontinuitet.
To ne znači da u Zemunu nije bilo plivača niti interesa za ovaj sport. Problem je bio u tome što se interesovanje nije pretvaralo u stabilnu organizaciju koja bi godinama okupljala trenere, mlađe kategorije i takmičare. U sportu koji zahteva odgovarajući bazen i redovne termine to je predstavljalo mnogo veći problem nego u disciplinama koje su mogle da koriste školske sale ili otvorene terene.
Partizan Zemun–Matica i prvi ozbiljni rezultati
Zapaženiji rezultati početkom šezdesetih vezuju se za Društvo za telesno vaspitanje Partizan Zemun–Matica. Prema Najholdovom pregledu, njegovi takmičari su 1960. i 1961. bili ekipni prvaci Beograda u plivanju i skokovima u vodu u svim kategorijama, uz niz pojedinačnih uspeha.
To je važan podatak jer pokazuje da zemunsko plivanje nije bilo bez sportskog potencijala. Matica je, međutim, bila široko društvo fizičke kulture u kojem je gimnastika imala posebno značajno mesto, dok su plivanje i skokovi u vodu bili samo deo mnogo šireg programa. Uspesi s početka šezdesetih zato nisu prerasli u stabilan samostalni plivački sistem.
Velika promena 1974 – Zemun dobija zatvoreni bazen
Prelomni trenutak stigao je izgradnjom Doma sportova, omladine i pionira „Pinki“. Kompleks akademika Ivana Antića, jednog od najznačajnijih srpskih arhitekata druge polovine XX veka, otvoren je u oktobru 1974. godine povodom tridesetogodišnjice oslobođenja Zemuna. Uz veliku sportsku dvoranu i niz drugih prostora, Zemun je dobio i zatvoreni bazen.
Za razvoj plivanja to je bila mnogo veća promena nego samo otvaranje još jednog sportskog objekta. Trening više nije morao da zavisi od Dunava, vremena i letnje sezone. Plivanje je moglo da se uči, vežba i organizuje tokom cele godine.
„Pinki“ je tako promenio osnovne uslove u kojima je ovaj sport u Zemunu postojao.
Od sportskog rezultata do toga da dete nauči da pliva
Najvažniji doprinos bazena nije se merio samo medaljama. U „Pinkiju“ su organizovane škole plivanja, obuka neplivača, treninzi i prvenstva zemunskih škola. Za veliki broj dece prvi pravi susret sa plivanjem više nije bio ulazak u Dunav nego kontrolisani bazen sa instruktorom.
To je možda manje spektakularno od osvajanja prvenstva, ali je za istoriju fizičke kulture mnogo važnije. Naučiti generacije dece da bezbedno plivaju predstavlja rezultat koji se ne vidi u tabelama i vitrinama sa peharima.
Zemunski učenici nastupali su i na gradskim školskim takmičenjima, a najtalentovaniji su ozbiljniji takmičarski rad često nastavljali u velikim beogradskim klubovima koji su imali razvijenije plivačke pogone.
Bazen nije automatski stvorio veliki klub
Otvaranje „Pinkija“ rešilo je problem zatvorenog prostora, ali nije rešilo sve druge probleme sporta. Za ozbiljan plivački klub potrebni su treneri, termini, mlađe kategorije, finansiranje i višegodišnja organizacija.
Najhold beleži da su rad bazena tokom pojedinih perioda pratili tehnički problemi i popravke, što je dodatno otežavalo kontinuitet. Zbog toga je uloga „Pinkija“ dugo bila snažnija u obuci, školskom i rekreativnom plivanju nego u stvaranju jednog velikog takmičarskog plivačkog kolektiva.
Upravo je to glavna posebnost zemunske plivačke istorije: infrastruktura je postojala, talenata je bilo, ali se njihova veza nije uvek pretvarala u stabilan klupski sistem.
Višnja Nikitin – od Zemuna do Partizana
Među plivačima koje Najhold posebno izdvaja nalazi se Višnja Nikitin, koja je ozbiljniji takmičarski razvoj nastavila kao članica beogradskog Partizana i ostvarivala zapažene rezultate.
Njen primer dobro pokazuje obrazac koji se ponavljao: Zemun je mogao da bude mesto prvog kontakta sa bazenom i razvoja talenta, dok je za viši nivo takmičenja sportista prelazio u sredinu sa razvijenijom plivačkom strukturom.
Zato uspeh takvog sportiste ne govori samo o drugom klubu kojem je kasnije pripadao. Govori i o bazi iz koje je krenuo.
Pinki postaje baza i drugih sportova u vodi
Tokom devedesetih bazen je počeo da dobija širu ulogu. Godine 1992. osnovan je vaterpolo klub koji je najpre nosio ime „Pinki Best komerc“, a iz kojeg se razvio današnji Vaterpolo klub Zemun. Klub je upravo bazen Pinkija smatrao svojom bazom, a 1998. izborio je plasman u najviši rang, od kojeg je zbog finansijskih uslova tada morao da odustane.
Time je zatvoreni bazen dobio značaj koji je prevazišao klasično plivanje. Postao je mesto razvoja čitavog niza sportova u vodi.
Na izmaku XX veka Najhold beleži i rad kluba „Delfin“ za sinhrono, danas umetničko plivanje. „Delfin“ je opstao i u narednim decenijama, a njegove članice i danas treniraju u Pinkiju.
Jedan bazen, različite generacije
Savremeni program „Pinkija“ možda najbolje pokazuje koliko je bazen postao ukorenjen u životu Zemuna. U njemu se i danas održavaju škola plivanja, sportska škola plivanja i rekreativno plivanje, dok termine imaju vaterpolo klubovi, klub za sinhrono plivanje „Delfin“ i drugi korisnici.
To znači da funkcija uspostavljena sedamdesetih nije nestala.
Dete može da dođe kao neplivač, nauči osnovne pokrete, nastavi da usavršava tehniku, pređe u sportski program ili odabere vaterpolo ili umetničko plivanje. Drugi dolaze samo zbog rekreacije.
I svi koriste isti bazen.
Od kratkotrajnih klubova do trajne škole plivanja
Istorija plivanja u Zemunu zato nije priča o jednom velikom klubu koji je decenijama osvajao prvenstva. Upravo je suprotno: počinje pokušajima „Jedinstva“, „Sparte“ i „Mladosti“, dobija prve ozbiljnije rezultate sa Partizanom Zemun–Maticom, a zatim se 1974. menja iz temelja otvaranjem zatvorenog bazena u „Pinkiju“.
Takmičarski kontinuitet dugo je ostajao slabija strana.
Kontinuitet obuke pokazao se mnogo trajnijim.
Generacije Zemunaca upravo su u tom bazenu prvi put naučile da se održe na vodi, pravilno udahnu, isplivaju dužinu bazena i od neplivača postanu plivači.
Zbog toga se istorija zemunskog plivanja ne može meriti samo medaljama.
Njeno najvažnije nasleđe možda nije šampionski pehar.
Već broj ljudi koji su zahvaljujući jednom bazenu naučili da plivaju.