U prvoj polovini 19. veka Zemun je bio grad na granici. Preko Save počinjalo je Osmansko carstvo, iza Zemuna pružala se Habzburška monarhija, a njegovim ulicama prolazili su trgovci, putnici, vojnici i ljudi različitih jezika i vera.
U takav grad je 1825. godine stigao mladi sefardski učitelj i rabin po imenu Jehuda ben Šlomo Haj Alkalaj.
U Zemunu će ostati gotovo pedeset godina.
A upravo ovde će razvijati ideje zbog kojih ga istorija danas ubraja među preteče modernog cionizma.
Rabin zemunske jevrejske zajednice
Alkalaj je rođen u Sarajevu krajem 18. veka, najčešće se navodi 1798. godina. Kao mlad proučavao je jevrejsku versku tradiciju i boravio u Jerusalimu, a 1825. dolazi u Zemun kao učitelj sefardske zajednice. Ubrzo postaje njen rabin.
Zemun je tada već imao razvijenu jevrejsku zajednicu, sa školom, grobljem i verskim ustanovama, a Alkalaj je u tom okruženju proveo gotovo ceo svoj radni vek.
Ali nije se bavio samo verskim životom zajednice.
Posmatrao je političke promene oko sebe. Sa druge strane Save nastajala je moderna srpska država, dok su širom Evrope jačali nacionalni pokreti. Upravo u takvom okruženju počele su da sazrevaju njegove političke i verske ideje.
Ideje koje su bile ispred svog vremena
Alkalaj je smatrao da Jevreji ne treba samo da čekaju versko iskupljenje, već da treba organizovano da rade na povratku i naseljavanju Zemlje Izrael.
Pisao je o osnivanju međunarodne organizacije, prikupljanju novca, kupovini zemljišta i planskom naseljavanju. Zalagao se i za širu upotrebu hebrejskog jezika kao zajedničkog jezika Jevreja iz različitih zemalja.
Poseban uticaj na njega imala je Damaščanska afera iz 1840. godine, kada su Jevreji u Damasku lažno optuženi za ritualno ubistvo. Posle toga njegove ideje dobijaju još jasniju političku dimenziju.
U knjizi „Minhat Jehuda“ iz 1843. godine izneo je planove za organizovanje Jevreja i kupovinu zemlje pod osmanskom vlašću. Mnogo pre nego što će krajem 19. veka cionizam postati organizovan politički pokret, Alkalaj je već pisao o praktičnim koracima koji bi mogli da vode ka tom cilju.
Iz Zemuna prema Evropi
Njegova aktivnost vremenom je izašla iz okvira male zemunske zajednice.
Putovao je Evropom, objavljivao knjige i pokušavao da pridobije podršku uticajnih jevrejskih zajednica. U Londonu je 1852. godine osnovao društvo koje je trebalo da podstakne naseljavanje Zemlje Izrael, iako to udruženje nije dugo trajalo.
Kasnije će se mnoge ideje slične njegovima pojaviti u političkom cionizmu krajem 19. veka.
Ovde se pojavljuje i zanimljiva zemunska veza: preci Teodora Hercla živeli su u Zemunu, u istoj jevrejskoj zajednici u kojoj je Alkalaj decenijama bio rabin. Iako neposredan uticaj nije moguće potpuno dokazati, istorijski je sasvim opravdano reći da je Alkalaj bio jedan od prethodnika ideja koje će Herzl kasnije pretvoriti u organizovani politički pokret.
Od Zemuna do Jerusalima
Godine 1874., posle gotovo pola veka provedenog u Zemunu, Alkalaj je sa suprugom Ester napustio grad i preselio se u Jerusalim.
Time je pred kraj života uradio ono o čemu je decenijama pisao.
Umro je 1878. godine i sahranjen je na Maslinskoj gori u Jerusalimu.
Ali njegovo ime nije nestalo iz Zemuna.
Jedna ulica danas nosi ime Rabina Alkalaja, u blizini prostora nekadašnje stare zemunske jevrejske zajednice.
Jehuda Alkalaj nije rođen u Zemunu, ali je ovde proveo skoro pola veka — upravo godine u kojima su nastajale njegove najvažnije ideje.
Dok je Zemun bio granica između dva carstva, jedan rabin iz njegove male jevrejske zajednice razmišljao je o pitanjima koja će nekoliko decenija kasnije postati deo velike evropske i bliskoistočne istorije.
Zato je njegova priča istovremeno priča o Jerusalimu i veoma zemunska priča.