Drvo, jelen i lav sa sabljom čine prepoznatljivu osnovu grba Zemuna. Mnogo više nedoumica izazivaju njegova pratnja, oblik štita i zastava. Kada se poređaju stari opisi i novije opštinske odluke, vidi se kako se gradsko znamenje menjalo i zašto su dva oklopljena ratnika postala predmet političke rasprave.
Stari gradski pečat i reforme Josifa II
Koreni današnjeg grba vode do starijeg gradskog pečata. Ignjat Sopron je u monografiji iz 1890, u poglavlju o vremenu Josifa II, opisao lava koji zamahuje mačem i jelena koji odmara, u svetloplavom štitu sa voćkom u sredini.
Sopron navodi da je ovo gradsko znamenje ustupilo mesto carskom orlu, kada je gradska uprava preoblikovana u carsko-kraljevski Magistrat. Njegov istorijski pregled tako vezuje osnovne motive za zemunsku gradsku tradiciju XVIII veka.
Tačan datum prvog uvođenja tog pečata i dodele grba ipak nije potvrđen izvorima korišćenim za ovaj članak. Zato se početak njegove istorije ne može svesti na jednu nepouzdano preuzetu godinu.
Gradska odluka iz 1903. godine
Važan zapis ostavila je dr Marija Ilić-Agapova u „Kratkom pregledu istorije Zemuna”, objavljenom 1937. godine.
Prema njenom tekstu, gradska sednica održana 24. oktobra 1903. rešila je pitanje gradskog grba. Prenela je i opis iz tadašnjeg gradskog Statuta: modri štit, tri zelena brežuljka, krošnjasto drvo, jelen okrenut prema njemu i uspravni lav sa račvastim repom i sabljom, uz gradsku krunu.
Godina 1903. zato označava dokumentovanu gradsku odluku, a ne potvrđeni početak postojanja znamenja.
Poreklo drveta, jelena i lava
Ilić-Agapova je drvo i lava povezivala sa porodičnim grbom Šenborna, a jelena sa Sremom. To je starije tumačenje koje treba čitati uz druge izvore.
U razgovoru za list Danas 2010. heraldičar Dragomir Acović izneo je drugačije objašnjenje: drvo i jelen potiču zajedno iz grba Srema, dok je lava povezivao i sa Kikindskim distriktom i Banatom. Zemunski hroničar Miloje Jovanović Miki u istom tekstu lava vezuje za Šenborne.
Razlike među ovim objašnjenjima pokazuju da poreklo motiva nije jednostavno pitanje. Prepoznavanje sličnosti između dva grba samo po sebi ne određuje kada je neki element preuzet.
Statut ne određuje vrstu stabla ni imena brežuljaka. Popularno poistovećivanje trobrega sa Gardošem, Ćukovcem i Kalvarijom treba razlikovati od onoga što propis zaista kaže.
Kameni grb i bombardovanje
Grb koji je nekada krasio fasadu opštinske zgrade oštećen je u savezničkom bombardovanju pred kraj Drugog svetskog rata. Zvanična vest Grada Beograda iz 2004. beleži da je polomljeni original potom smešten u salu za venčanja.
Kopija tog grba postavljena je 2. novembra 2004. na postament ispred opštine. Tako je staro znamenje ponovo dobilo mesto pred prolaznicima, dok je istorija njegovih novijih verzija već krenula drugim putem.
2003. i 2004: zlatni jelen i plavo-zelena zastava
Skupština opštine Zemun 23. decembra 2003. izmenila je odredbu o grbu i zastavi. Odluku broj 06-882/2003-1 potpisao je Vladan Janićijević.
Opis je određivao plavi štit „španskog” tipa, zeleno trobrdo i stablo, zlatnog jelena i zlatnog lava sa račvastim repom i sabljom. Iznad je stajala zidna kruna sa pet zubaca. Čuvare štita i lentu nije navodio.
Zastava je imala dva vodoravna pojasa: gornji plavi i donji zeleni, u odnosu dužine i visine 2:1.
Nova odluka o organizaciji i radu opštinskih organa, usvojena 28. jula 2004, ponovila je taj opis. Potpisao ju je takođe Janićijević, pod brojem 06-428/2004-1.
Lavovi sa obećanjem „zauvek”
Katalog Istorijskog arhiva Beograda beleži da je veliki grb u upotrebi tokom 2004–2005. imao dva zlatna lava kao držače. U podnožju su se nalazila plavo i zeleno polje razdvojena belom vijugavom linijom, uvedenom kao motiv reke. Na lenti je stajalo: „Oduvek, Zemun, Zauvek”.
Treba razlikovati ovu kompoziciju u upotrebi od opisa u odluci iz jula 2004, koji lavove kao držače nije propisivao. Katalog prikazuje i predlog Dragomira Acovića za veliki grb kao zaseban eksponat; time se ne dokazuje njegovo autorstvo svake kasnije verzije.
Deviza je zvučala postojano. Za lavove oko štita, međutim, „zauvek” se završilo već 2005, kada je zvanični opis dobio novu pratnju.
2005: ratnici dolaze, zastava postaje bela
Skupština opštine 17. juna 2005. usvojila je novu izmenu opisa grba. Odluku broj 06-335/2005-1 potpisala je predsednica opštine Gordana Pop-Lazić. Objavljena je 11. jula, a stupila je na snagu 19. jula 2005.
Prema tadašnjem političkom izveštaju, promenu je predložila vlast koju su činile SRS, SPS i PSS.
Promene su bile šire od zamene čuvara:
- Štit je opisan kao „francuski”, umesto „španski”.
- Jelen je dobio prirodnu boju, umesto zlatne.
- Dva oklopljena ratnika postala su čuvari grba. Nose crvene štitove sa srebrnim krstom i četiri ocila.
- Zvanični opis dobio je plavu lentu sa zlatnim ćiriličnim imenom Zemuna.
- Zastava je postala bela sa grbom, uz izričitu odredbu da na njoj nema čuvara štita.
Lavovi iz proširene kompozicije završili su službu, ratnici stupili na dužnost, a jelen promenio boju. Za jedno gradsko znamenje — prilično obimna kadrovska reforma.
April 2009: grb ostaje bez čuvara
Privremeni organ Gradske opštine Zemun, kojim je predsedavao Zdravko Stanković, usvojio je novi Statut 6. aprila 2009. Ovaj organ bio je predvođen Demokratskom strankom.
Član 5 zadržao je štit, drvo, jelena, lava, zidnu krunu i lentu. Oklopljene ratnike više nije navodio. Zastava je ostala bela sa grbom.
Statut broj 06-258/2009-11 objavljen je 10. aprila i stupio na snagu narednog dana, 11. aprila 2009.
Oktobar 2009: povratak u oklopu
Skupština Gradske opštine Zemun 1. oktobra 2009. izmenila je član 5 i vratila dva ratnika. Odluku broj 06-903/2009-11 potpisao je predsednik Skupštine Branislav Tutuš. Objavljena je 16. oktobra, a stupila na snagu 24. oktobra 2009.
Vraćanje izgleda iz 2005. predložila je i izglasala većina SNS–DSS–SPS. Predsednik opštine bio je Branislav Prostran iz SNS.
U aprilu bez čuvara, u oktobru ponovo sa njima. Ratnicima očigledno nije bio dovoljan oklop; za opstanak na grbu bila im je potrebna i odgovarajuća politička podrška.
Zašto ih zovu „krajišnicima”
Povezivanje ratnika sa Krajinom zabeleženo je u političkoj raspravi 2009. Zdravko Stanković, tada šef odborničke grupe DS, tvrdio je da njihov povratak šalje političku poruku stanovnicima poreklom iz Krajine.
Prostran je odbacio političko objašnjenje i naveo da su izgled predložile stručne službe uz saglasnost nadležnog ministarstva.
U samom propisu oni su dva oklopljena ratnika. Statut ih ne naziva „krajišnicima” i ne određuje njihovo regionalno poreklo. Taj naziv pripada političkom tumačenju grba.
U istoj polemici Prostran je rekao: „Na grbu ništa nije menjano.” Branio je vraćanje verzije iz 2005. Ipak, kada se uporede aprilski i oktobarski opis, dva ratnika su sasvim vidljiva razlika. Zemunska heraldika očigledno ume da menja sastav i kada se, zvanično, ništa ne menja.
Kako izgleda današnji grb
Prečišćeni Statut iz 2019. zadržava plavi francuski štit, zeleni trobreg i stablo, jelena u prirodnoj boji i zlatnog lava sa srebrnom krivošijom. Gledaocu je jelen sleva, a lav zdesna. Iznad je zlatna zidna kruna sa pet šiljaka, a uz štit dva oklopljena ratnika. Plava lenta nosi zlatni ćirilični naziv Zemuna. Zastava je bela sa grbom, horizontalnog odnosa 2:1.
Katalog Istorijskog arhiva Beograda potvrđuje da kruna sa pet zubaca pripada starijoj verziji iz XIX veka.
Izmena Statuta iz decembra 2020. odnosila se na broj članova opštinskog Veća. Opis grba ostao je nepromenjen.
Urednički komentar: čuvari sa promenljivim mandatom
Promena grba kroz Statut ima određenu proceduru: obrazloženi predlog, izradu nacrta i odlučivanje nadležnih opštinskih organa. Ali uredno zaveden broj odluke ne rešava pitanje odnosa prema gradskom nasleđu.
Grb bi trebalo da nadživi vlast koja ga upotrebljava. U zemunskom slučaju, njegovi čuvari naučili su da im je važnije ko upravlja opštinom nego koliko čvrsto drže štit. Gradsko znamenje dobilo je nešto nalik promenljivoj sistematizaciji: danas lavovi, sutra ratnici, zatim upražnjena radna mesta, pa ponovni prijem. Još samo da im se raspiše konkurs i odredi probni rad.
Šala je u tome što se smenjuju nacrtane figure. Tuga je u tome što se iza njih nalazi stvarno zajedničko nasleđe.
Pravo da se izmeni opštinski akt ne znači da svaka većina ima i dobar razlog da prepravlja simbol grada. Za tako postojanu stvar kao što je grb, bilo bi pristojno tražiti postojaniji dogovor od jednog političkog mandata.