Fudbalski život Zemuna posle Drugog svetskog rata razvijao se na brojnim igralištima, u naseljima i oko velikih preduzeća. Pored najboljeg gradskog kluba, postojale su ekipe koje su okupljale radnike, komšije i mlade iz istog kraja.
Neki klubovi trajali su svega nekoliko godina. Drugi su opstajali uprkos gubitku terena i finansijskim teškoćama, dok su pojedini kroz spajanja postali deo istorije kasnije „Galenike“ i FK Zemun.
Ovaj pregled prati te klubove od posleratnih početaka do kraja XX veka.
Dva kluba pod imenom Naša krila
Ime „Naša krila“ u posleratnoj istoriji zemunskog fudbala nosila su dva različita kluba. Njihove priče treba razlikovati, iako su oba bila povezana sa vazduhoplovstvom.
Prvi je nastao iz fudbalske sekcije Prosvetno-kulturnog odbora Doma vazduhoplovstva, koja je postojala od 1945. godine. Sekcija je 1947. prerasla u klub „Naša krila“, organizovan kao vojna ekipa.
Klub je brzo ostvario značajne rezultate. U sezoni 1947/48. osvojio je treće mesto u Drugoj saveznoj ligi i plasirao se u najviši rang. U naredne dve prvoligaške sezone zauzeo je peto, odnosno sedmo mesto.
Dva puta stigao je do finala Kupa Maršala Tita, ali je oba puta izgubio od „Crvene zvezde“: 1947. rezultatom 0:2, a 1949. sa 2:3.
U ekipi su uglavnom igrali fudbaleri koji su služili vojsku u vazduhoplovstvu. Među Zemuncima su bili Franc Borovic, koji je bio i kapiten, i kraće vreme Đurica Funtek.
Zbog nedostatka odgovarajućeg terena, klub je veliki deo utakmica igrao u Beogradu. Odlukom vojnih vlasti rasformiran je 1950. godine.
Od fabričkog Ikarusa do novih Naših krila
Drugi klub potekao je iz fabrike „Ikarus“.
Fudbalski aktiv osnovan je 1946, a u klub je prerastao 1948. godine. Posle gašenja vojne ekipe „Naša krila“, fabrički klub preuzeo je to ime početkom 1951.
Iste godine pridružio mu se „Aero“, osnovan 1949. godine.
Ova „Naša krila“ imala su više neposrednih veza sa lokalnim stanovništvom i svoje navijače u Zemunu. Godinama su bila među boljim gradskim ekipama, a u pojedinim sezonama uspešnija i od „Jedinstva“.
Najveći takmičarski domet bio je nastup u zonskoj ligi drugog ranga u sezoni 1957/58.
Posle finansijske krize klub se u leto 1962. spojio sa „Novim Beogradom“. Zajednička ekipa ponela je ime „Napredak“, a u jesen 1964. pripojena je beogradskom „Radničkom“.
Milutinac i fudbal Gornje varoši
„Milutinac“ je osnovan početkom 1948. godine.
Ime je dobio po nadimku predratnog reprezentativca Milutina Ivkovića, streljanog 1943. godine.
Klub se 1954. spojio sa fudbalskim aktivom JAT-a i nastupao pod imenom „JAT“. U septembru 1956. „Milutinac“ se izdvojio i nastavio rad pod starim nazivom.
JAT je zadržao svoju ekipu do 1968, kada je rasformirana.
„Milutinac“ nije dospeo do visokih rangova, ali je imao posebno mesto u Gornjoj varoši, gde se nalazilo i njegovo igralište. Njegova popularnost počivala je na povezanosti sa krajem i ljudima koji su dolazili da prate utakmice.
Novo selo, Omladinac i Sparta
U naselju Novo selo osnovan je 1948. fudbalski aktiv, a zatim i klub istog imena. Već naredne godine promenio je naziv u „Radnički“.
Iste 1948. nastao je „Omladinac“, čiji je prethodnik bio aktiv „Veverica“, oformljen godinu dana ranije.
Finansijske teškoće dovele su do spajanja „Radničkog“ i „Omladinca“ 1950. godine. Novi klub dobio je ime „Budućnost“.
Pet godina kasnije „Budućnost“ je preuzela naziv „Sparta“, u nastojanju da nastavi tradiciju poznatog predratnog zemunskog kluba.
Ova posleratna „Sparta“ kasnije je postala deo niza spajanja iz kojih su se razvili OFK Zemun i „Galenika“.
Borac iz Sutjeske
Na inicijativu omladinaca iz naselja Sutjeska i tamošnje seljačke radne zadruge, 1948. godine osnovan je aktiv „Sutjeska“.
Dve godine kasnije prerastao je u Fudbalski klub „Borac“.
Klub su pratile različite teškoće, među kojima je bio i gubitak sopstvenog igrališta 1969. godine. Ipak, uspeo je da opstane i dočeka kraj XX veka.
Sve vreme nastupao je u nižim rangovima. Njegov kontinuitet predstavljao je važan deo sportskog života naselja, nezavisno od toga koliko je visoko ekipa bila na takmičarskoj lestvici.
Lokomotiva i Tekstilac
Radnici železničke stanice Zemun osnovali su u leto 1949. sportsko društvo „Lokomotiva“, u čijem sastavu je radio i fudbalski klub.
Kada je društvo rasformirano 1955. godine, prestala je da postoji i fudbalska ekipa.
Pri tekstilnoj industriji „Ivan Milutinović“ osnovan je 1951. klub „Tekstilac“.
Imao je sopstveno igralište, ali njegovim gubitkom nestali su i uslovi za nastavak rada. Klub je ugašen 1962. godine.
Ovakvi primeri pokazuju koliko je opstanak fabričkih ekipa zavisio od prostora i podrške preduzeća. Gubitak jednog terena često je značio i prestanak čitave sportske aktivnosti.
Teleoptik
Fudbalski klub „Teleoptik“ osnovan je 1952. godine pri istoimenoj fabrici.
Od fabričke ekipe razvio se u klub koji je imao zapaženu ulogu u beogradskom fudbalu nižih rangova.
Početkom devedesetih povezao se sa „Partizanom“ i postao njegova filijala. Time se promenila njegova uloga: klub je dobio veći značaj u razvoju igrača za širi fudbalski sistem.
U periodu koji Najholdov tekst obrađuje, „Teleoptik“ je tako prošao put od ekipe vezane za zemunsko preduzeće do sredine uključene u rad jednog od najvećih domaćih klubova.
Od Viteza do Zmaja
Pri organizaciji Socijalističkog saveza radnog naroda XIII mesne zajednice osnovan je 1953. klub „Vitez“.
Naziv je izabran sa namerom da se nastavi tradicija predratnog zemunskog kluba.
Na inicijativu sindikalne podružnice fabrike poljoprivrednih mašina „Zmaj“, klub je 1956. pristupio sportskom društvu tog preduzeća i preuzeo ime „Zmaj“.
Uglavnom je nastupao u nižerazrednoj konkurenciji, uz izuzetak sezone 1962/63, kada je igrao u Srpskoj ligi, tada trećem rangu takmičenja.
Iako bez dugotrajnog prisustva u višim ligama, „Zmaj“ je imao lokalnu popularnost i mesto među fabričkim klubovima koji su okupljali zemunske ljubitelje fudbala.
Bratstvo-jedinstvo i Avala
Pri fabrici „Bratstvo-jedinstvo“ osnovan je 1953. istoimeni fudbalski klub.
Godine 1961. promenio je naziv u „Avala“, a već naredne godine prestao da radi.
Njegova kratka istorija pripada široj slici tadašnjeg fabričkog sporta, u kojem su ekipe nastajale uz preduzeća, ali nisu uvek imale mogućnost da obezbede dugoročan opstanak.
Fudbal u Zemun Polju
U Zemun Polju osnovan je 1967. klub „Institut“.
Ime je dobio po Institutu za kukuruz, koji mu je ustupio teren za igralište i pomagao ga u prvim godinama rada.
Na obližnjoj ekonomiji „13. maj“ od 1955. do 1963. delovao je klub istog imena.
Novi fudbalski kolektiv u tom delu grada osnovan je 1982. pod nazivom PKB Zemun.
Ove ekipe nastupale su u nižim rangovima, pružajući stanovnicima i radnicima tog dela opštine mogućnost da igraju fudbal i prate lokalna takmičenja.
Dijamant i put ka Galenici
Radnici preduzeća „Geomašina“ osnovali su 1953. klub „Dijamant“.
Godine 1961. „Dijamant“ se spojio sa posleratnom „Spartom“, pa je nastao Omladinski fudbalski klub „Zemun“.
Klub je ostvarivao dobre rezultate, ali je imao teškoća sa finansiranjem. Krajem 1967. prihvatio je pokroviteljstvo zemunske farmaceutske industrije i promenio ime u „Galenika“.
Početkom 1969. usledilo je spajanje sa „Jedinstvom“, čime je započela nova etapa razvoja najboljeg gradskog kluba.
Tako su i manje fabričke i naseljske ekipe ostavile trag u istoriji kasnijeg FK Zemun.
Igrališta kao mesta okupljanja
Značaj ovih klubova nije se merio samo titulama i plasmanima.
Fabrička i naseljska igrališta bila su mesta na kojima su se okupljale komšije, kolege i mladi iz istog kraja. Klubovi su pružali priliku za trening, takmičenje i druženje, a njihova imena bila su povezana sa svakodnevnim životom Zemuna.
Mnogi su nestali kada su ostali bez terena ili finansijske podrške. Drugi su menjali nazive, spajali se i nastavljali rad u novom obliku.
Zajedno su činili široku osnovu zemunskog fudbala — mrežu ekipa iz koje su dolazili igrači, sportski radnici i publika koja je fudbal doživljavala kao deo svog grada.
Izvor: tekst Branka Najholda