Postoje delovi Zemuna koje upoznajemo gledajući fasade. Ćukovac je drugačiji. Da bismo ga zaista upoznali, morali bismo da pogledamo i ispod svojih nogu. Na površini su stare kuće, kapije, dvorišta i kratke strme ulice. Nekoliko minuta niže je centar Zemuna, sa jedne strane Gardoš, sa druge Kalvarija. A iza pojedinih sasvim običnih vrata, podruma i dvorišta počinju prostori koje sa ulice nije moguće naslutiti – lagumi. Zemunci nisu samo gradili na Ćukovcu. Kopali su i u njega. Ali stvarna priča o tom podzemlju zanimljivija je od legendi koje su ga tokom vremena okružile.
Ćukovac nije samo jedno brdo
Ćukovac pripada karakterističnom lesnom prostoru starog Zemuna zajedno sa Gardošem i Kalvarijom. U svakodnevnom govoru govorimo o tri zemunska brda, ali ona nisu potpuno odvojene geološke celine. Deo su istog zemunskog lesnog platoa, koji su prirodni procesi, stari putevi, useci i višestoljetna urbanizacija postepeno oblikovali u pejzaž koji danas doživljavamo kao nekoliko zasebnih uzvišenja.
Ćukovac se razvio neposredno iznad starog centra Zemuna i danas predstavlja pretežno stambeni kraj kratkih, uskih i često strmih ulica. Njegov položaj i izgled toliko su karakteristični da ga urbanistička dokumentacija izdvaja kao jednu od posebnih ambijentalnih celina starog Zemuna.
Najpoznatije tumačenje njegovog imena vezuje ga za ćuka, malu sovu po kojoj je uzvišenje navodno dobilo naziv. To objašnjenje dugo se ponavlja u literaturi i lokalnom predanju, ali precizan arhivski dokaz o trenutku i razlogu nastanka toponima nije poznat. Zato je sigurnije reći da se naziv najčešće povezuje sa pticom ćuk, ali da to nije definitivno dokazana etimologija.
Šta je zapravo lagum?
U zemunskom kontekstu lagumom se najčešće naziva podzemni prostor ukopan u les – od jednostavnijeg podruma do dužeg hodnika sa jednim ili više krakova. Veliki broj takvih prostora nastajao je tokom XVIII i XIX veka, mada nije moguće svaki zemunski lagum precizno datovati. Zato nije ispravno sve automatski proglasiti „austrijskim tunelima“.
Njihova osnovna namena uglavnom nije bila tajna ni vojna, već praktična: magacini, vinski podrumi, ostave i prostori za čuvanje hrane i pića. Les se relativno lako mogao kopati, a ukopani prostor imao je znatno stabilniju temperaturu od spoljnog vazduha. U gradu trgovaca, vinogradara, zanatlija i gostioničara takav prostor bio je izuzetno koristan. Za čoveka XXI veka mračni hodnik u brdu izgleda kao početak avanture. Za zemunskog trgovca pre dva veka bio je – magacin.
Beli medved – dokaz koji i danas postoji
Najbolji način da se razume šta su lagumi značili Ćukovcu nije legenda već kuća koja još stoji. U Ulici Vasilija Vasilijevića broj 10, u podnožju Ćukovca, nalazi se zdanje poznato kao kafana „Beli medved“. Reč je o najstarijoj sačuvanoj kući starog zemunskog jezgra i jedinstvenom preostalom primeru balkanske arhitekture iz perioda pre uspostavljanja trajne habzburške vlasti 1717. godine. Vlada Srbije utvrdila ju je 2023. godine za spomenik kulture.
Ispod kuće nalazi se opekom ozidan lagum sa dva kraka, dužine približno 10 i 14 metara. Tu nema potrebe za legendom. Prostor je zaista korišćen kao vinski podrum. U vreme kada nije bilo električnih frižidera, zimi je sa zaleđenog Dunava donošen led, unošen u podzemlje i pokrivan slamom kako bi se što duže očuvao. Hladan i relativno stabilan podzemni prostor omogućavao je čuvanje vina i drugih namirnica tokom toplijih meseci.
Beli medved zato predstavlja jedan od najvažnijih opipljivih dokaza kako je zemunsko podzemlje stvarno korišćeno – ne kao tajni grad, nego kao produžetak svakodnevnog života kuće iznad njega.
Da li su svi lagumi bili povezani?
Ovde počinje granica između istorije i zemunskog predanja. Na Ćukovcu, Gardošu, Muharu i drugim delovima starog Zemuna nesporno postoje brojni podzemni prostori, a neki od njih imaju više krakova. Postoje i mesta na kojima su pojedini prostori tokom vremena povezivani, pregrađivani ili zazidavani.
Ali iz toga ne proizlazi da ispod Zemuna postoji jedna ogromna, planski izgrađena mreža tunela kojom se nekada moglo proći s jednog kraja grada na drugi. Takva slika mnogo više pripada legendi nego dokumentovanoj istoriji. Što su lagumi postajali manje dostupni, priče o njima postajale su veće. Jedan navodno vodi prema Gardošu, drugi prema Dunavu, treći mnogo dalje, a najpoznatije predanje govori o tajnom prolazu koji je Zemun povezivao sa Kalemegdanom.
Za takav tunel nema potvrđenog arheološkog, istorijskog ni građevinskog dokaza. To ne znači da zemunsko podzemlje nije veliko i složeno. Znači samo da postojanje mnogobrojnih laguma ne smemo pretvoriti u dokaz za tunel koji nikada nije pronađen.
Podzemlje je služilo i kao sklonište
Namena pojedinih laguma menjala se zajedno sa gradom. Prostori koji su prvobitno služili kao podrumi i magacini tokom XX veka dobijali su i druge funkcije. Posle Drugog svetskog rata deo zemunskih podzemnih prostora evidentiran je i u sistemu civilne zaštite kao potencijalno sklonište stanovništva.
Vremenom su mnogi izgubili i tu funkciju. Neki su zazidani, neki urušeni, neki su ostali u privatnim dvorištima i kućama, a za pojedine su stanovnici iznad njih gotovo zaboravili da postoje.
Kada je prednost Ćukovca postala opasnost
Ista osobina zemljišta koja je omogućila kopanje laguma kasnije je postala ozbiljan urbanistički problem. Lesno tlo ima specifična geotehnička svojstva, a dugotrajno kvašenje, neadekvatno odvođenje vode, opterećenje gradnjom i postojanje podzemnih šupljina mogu ozbiljno uticati na njegovu stabilnost. Savremena naučna istraživanja Zemunskog lesnog platoa potvrđuju da su klizišta na ovom području posledica kombinacije prirodnih uslova i ljudskog delovanja, a ne jednog jedinog uzroka.
Na Ćukovcu je taj problem postao posebno vidljiv tokom druge polovine XX veka. Posleratna gradnja širila se preko prostora ispod kojih su se nalazili stari lagumi. Kanalizaciona infrastruktura nije svuda pratila rast naselja, korišćene su septičke jame, a kišnica i druga voda prodirale su u teren. Vremenom su počeli da se pojavljuju ozbiljni problemi: pucanje zidova, deformacije fasada, sleganje objekata.
Ispod ugroženog područja nalazio se veliki podzemni prostor površine veće od 450 kvadratnih metara. Kada su kuće u tri ulice počele ozbiljno da gube stabilnost, gradske vlasti su 1988. godine intervenisale. U krovnom delu laguma napravljene su bušotine kroz koje je ubrizgavan beton sve dok podzemni prostor nije ispunjen i teren stabilizovan. Literatura Zorana Nikolića i Vidoja Golubovića navodi 23 takve bušotine.
Kuće su time zaštićene, ali je veliki lagum izgubljen. Podzemni prostor koji je opstajao generacijama morao je da bude žrtvovan zbog grada koji se u međuvremenu razvio iznad njega.
Ćukovac i danas otkriva svoje podzemlje
Priča se nije završila 1988. Tokom građevinskih radova u Ulici cara Dušana 2018. godine bageri su u padini Ćukovca otvorili dva podzemna ulaza za koje se tada navodilo da ranije nisu bili poznati široj javnosti. Fotografije su pokazale lučne, opekom oblikovane otvore koji vode u brdo.
Dokle su prolazi prvobitno vodili i da li su bili povezani sa drugim prostorima nije pouzdano utvrđeno. Upravo je to možda najbolji odgovor onima koji od zemunskog podzemlja očekuju ili veliku senzaciju ili potpuno razotkrivenu kartu. Ne znamo sve. I to je istorijski pošteniji odgovor od izmišljanja tajnih tunela.
Da li se ispod Ćukovca zaista krije „drugi grad“?
Ne u doslovnom smislu. Ispod Ćukovca nema skrivenih trgova, podzemnih kuća i ulica kojima se nekada odvijao paralelni gradski život. Ali postoji nešto možda zanimljivije.
Pod zemljom su ostali tragovi načina na koji je Zemun vekovima funkcionisao. Jedan prostor čuvao je vino, drugi hranu, negde se unosio led sa Dunava, neki podrum kasnije je služio kao ostava, pojedini podzemni objekti razmatrani su kao skloništa. Neki su pregrađeni i zaboravljeni, drugi su zauvek ispunjeni betonom, a iznad svega toga izrastao je savremeni grad.
Zato izraz „drugi grad“ ima smisla samo kao metafora. Ispod današnjeg Ćukovca ne nalazi se još jedan Zemun. Nalazi se infrastruktura jednog drugačijeg Zemuna.
Prođite Ćukovcem malo sporije
Kada sledeći put krenete Ćukovcem, pogledajte stare kuće, zidove koji ulaze u padinu, uske prolaze, dvorišne kapije i vrata koja kao da ne vode nikuda. Iza jednog od takvih zidova možda počinje podrum ukopan duboko u les. Iza drugog možda je ulaz odavno zazidan. Ispod neke kuće prostor je možda nestao još 1988.
A svega nekoliko minuta dalje stoji Beli medved, kuća ispod koje dva kraka starog laguma i danas pokazuju kako je izgledao život u gradu bez frižidera, velikih hladnjača i savremenih magacina.
To je prava tajna Ćukovca. Ne tunel do Kalemegdana. Ne izgubljeni podzemni grad. Nego činjenica da je istorija Zemuna građena istovremeno na dva nivoa: na površini – kuće, ulice i ljudi; ispod njih – podrumi, lagumi, led, vino, skladišta, zazidani prolazi i tragovi svakodnevice.
Ćukovac zato nema samo prošlost iza sebe.
Ima je i ispod sebe.