Kada je 15. oktobra 1858. godine dvadeset jedan učenik seo u klupe novootvorene zemunske Realke, nije bilo monumentalne zgrade u Gradskom parku, velikog dvorišta ni generacija maturanata koje će kroz nju proći. Postojao je samo jedan razred, 33 časa nedeljno i potreba trgovačkog Zemuna da mladima pruži obrazovanje više od osnovnog.
Iz te male škole izrasla je današnja Zemunska gimnazija, jedna od najstarijih i najprepoznatljivijih obrazovnih ustanova grada.
Od Niže realke do Velike realke
Do sredine XIX veka Zemun je imao više osnovnih škola, ali mu je nedostajala ustanova koja bi mladima pružala šire, praktično obrazovanje potrebno trgovcima, zanatlijama i činovnicima.
Reskriptom Vojne komande od 23. septembra 1858. godine odobreno je otvaranje dvorazredne Realne škole, zvanično Niže realke. Nastava je počela 15. oktobra iste godine, sa jednim razredom i 21 učenikom. Administracija i nastava u početku su vođene na nemačkom jeziku.
Škola još nije imala sopstveno zdanje. Bila je smeštena u zgradi podignutoj 1786. pored rimokatoličke crkve, približno na mestu današnjeg objekta policije kod Velikog trga.
Broj učenika je, međutim, rastao. Godine 1868. odobreno je otvaranje trećeg razreda, a od 1872. škola je imala četiri razreda i razvila se u Malu realku.
Zemun joj je ubrzo postao premali i u prostornom smislu.
Gimnazija stiže u Gradski park
Posle ukidanja Vojne granice menjao se i prostor nekadašnjeg Kontumaca. Nekadašnja karantinska zona postepeno je pretvarana u Gradski park, a upravo na njegovom obodu odlučeno je da bude podignuta nova škola.
Godine 1879. završena je monumentalna zgrada Realke prema projektu zagrebačkog arhitekte Nikole Kolara.
Nova škola bila je neuporediva sa dotadašnjim prostorom. Imala je 29 većih i manjih prostorija, sedam učionica i jedanaest kabineta. Monumentalna dvospratnica oblikovana je u neorenesansnom duhu i postala je jedan od najupečatljivijih javnih objekata tadašnjeg Zemuna.
Bio je to i znak promene samog grada. Nekadašnje pogranično mesto sve više je dobijalo izgled srednjoevropske varoši sa velikim školama, javnim ustanovama, uređenim parkom i novom gradskom arhitekturom.
Od 1881. škola je Velika realka, a 1895. prerasta u osmorazrednu Realnu gimnaziju. Prvi ispit zrelosti posle završenog osmog razreda održan je školske 1900/1901. godine.
Za nešto više od četiri decenije škola sa 21 učenikom postala je potpuna gimnazija.
Mnogo više od učionice
Početkom XX veka Gimnazija je već predstavljala jedno od kulturnih središta Zemuna.
Godine 1911. osnovana je Đačka čitaonica, u kojoj su organizovane književne večeri, predavanja i druga kulturna okupljanja. Škola više nije bila samo prostor za nastavu. Njeni hodnici i učionice postajali su mesto na kojem se razgovaralo o književnosti, nauci i promenama koje je donosilo novo stoleće.
Ali rastao je i broj učenika, a u istom kompleksu razvijala se i Trgovačka akademija. Stara Kolarova zgrada ponovo više nije bila dovoljna.
Planovi za njeno proširenje izrađeni su 1912. godine, a dogradnja je počela 31. maja 1913.
Namera je bila da se novim krilom zatvori blok i formira unutrašnje školsko dvorište.
A onda je počeo Prvi svetski rat.
Dve epohe u jednoj zgradi
Rat je poremetio normalan život Gimnazije, ali radovi na novom krilu nisu potpuno napušteni. Dogradnja je završena 1916. godine.
Novi deo nije bio kopija stare škole.
Dok je Kolarova zgrada iz 1879. pripadala neorenesansnom historicizmu XIX veka, novo krilo oblikovano je u mnogo modernijem, postsecesijskom duhu. Velike prozorske površine, jednostavnija dekoracija i naglašene krovne mase najavljivale su novu arhitekturu XX veka.
Tako je Zemunska gimnazija praktično postala građevinska hronologija grada.
U jednom kompleksu spojene su dve epohe: reprezentativni Zemun XIX veka i moderniji grad koji je nastajao neposredno pred Prvi svetski rat.
Zato vrednost zgrade nije samo u njenoj lepoti. U njenim zidovima može se čitati razvoj zemunske arhitekture, ali i razvoj samog školstva.
Gimnazija između dva rata
Godine 1918. nestala je Austro-Ugarska, država u kojoj je škola nastala. Zemun je ušao u novu jugoslovensku državu, a Gimnazija se postepeno prilagođavala novom obrazovnom sistemu.
Od 1925. godine gimnazijsko obrazovanje u Zemunu redovno je otvoreno i učenicama.
Međuratno razdoblje donelo je i izuzetno živ kulturni život. U gimnazijskoj zgradi 1926. otvoren je bioskop, a 1934. godine počeo je da radi Aero-klub. U njoj su svoje mesto nalazila kulturna i sportska društva, dok su čitaonica i biblioteka nastavile tradiciju škole kao jednog od intelektualnih središta grada.
Kroz njene učionice prošli su učenici koji će kasnije ostaviti trag u umetnosti, književnosti, filmu, nauci i javnom životu.
Novi prekid doneo je Drugi svetski rat.
Zemun se našao u sasvim drugačijem političkom i društvenom okruženju, a rat je pogodio i učenike i profesore škole. Među nekadašnjim učenicama bila je i Nada Dimić, čije se ime kasnije duboko povezalo sa istorijom antifašističkog pokreta.
Posleratna Gimnazija
Nakon rata usledile su nove reorganizacije. Postojale su odvojene muška i ženska gimnazija, sve do 1958. godine, kada su objedinjene i škola dobija organizacioni oblik iz kojeg se razvila savremena Zemunska gimnazija.
Kasnije su se menjali smerovi i nastavni programi, a reforma usmerenog obrazovanja sedamdesetih godina privremeno je promenila i klasični gimnazijski sistem. Početkom devedesetih tradicionalni model gimnazijskog obrazovanja ponovo je uspostavljen.
Sve te reforme menjale su organizaciju škole, ali nisu prekinule tradiciju započetu 1858. godine.
Sačuvan je i njen najvažniji materijalni trag – kompleks u Gradskom parku. Stara zgrada iz 1879. i dograđeni deo završen 1916. zaštićeni su kao jedinstvena kulturno-istorijska celina i predstavljaju svedočanstvo razvoja obrazovanja i arhitekture Zemuna.
Od 21 učenika do simbola Zemuna
Danas je teško zamisliti Gradski park bez Gimnazije.
Njena velika fasada, unutrašnje dvorište i stari hodnici toliko su povezani sa slikom Zemuna da deluje kao da su oduvek bili tu.
Ali pre Gimnazije na tom prostoru nalazio se Kontumac.
Pre monumentalne zgrade postojala je mala učionica kraj Velikog trga.
Pre generacija maturanata bilo je samo 21 učenik.
Tokom više od jednog i po veka škola je menjala nazive, programe, države i školske sisteme. Prošla je kroz dva svetska rata i brojne reforme, ali je opstala na tradiciji škole osnovane 1858. godine.
Čak i sama zgrada čuva tu priču: neorenesansni deo iz 1879. i postsecesijsko krilo završeno 1916. stoje spojeni kao dva vremena jednog istog grada.
A sve je počelo veoma skromno.
Petnaestog oktobra 1858. godine, kada je u prvi razred zemunske Realke ušao 21 učenik.