Kada je 1957. godine formirana OŠ „Sonja Marinković“, Zemun je već ulazio u jedno od najvećih razdoblja svog širenja. Grad koji je vekovima rastao uz Dunav sada se razvijao prema novim naseljima, industrijskim zonama i nekadašnjim periferijama. Broj stanovnika brzo se povećavao, a školska mreža morala je da prati grad koji se menjao gotovo iz godine u godinu.
Nova škola nije nastala iz jedne stare ustanove. Formirana je 1957. godine okupljanjem učenika iz šest okolnih škola, kao deo velike reorganizacije osnovnog obrazovanja u Zemunu. Od samog početka zato je bila škola različitih krajeva i različitih školskih tradicija koje su se našle pod jednim krovom.
Njena adresa postala je Alaska 17, gde se matična škola nalazi i danas.
Šest školskih tokova u jednoj novoj školi
Podatak da je „Sonja Marinković“ nastala spajanjem učenika iz šest škola govori mnogo više od same administrativne činjenice. Pokazuje koliko se Zemun tokom pedesetih godina promenio.
Do tada su školska područja uglavnom pratila stare delove grada i njihove istorijske ustanove. Posleratna urbanizacija potpuno je poremetila tu ravnotežu. Pojavljivala su se nova naselja, rasla su postojeća, a hiljade dece trebalo je rasporediti u sistem koji je istovremeno prelazio na punu osmogodišnju osnovnu školu.
„Sonja Marinković“ zato nije nastala zato što je jedna stara škola promenila ime.
Nastala je zato što je Zemunu bila potrebna nova školska organizacija za novi grad.
Učenici koji su do tada pripadali različitim školskim područjima sada su se našli zajedno. Od tih različitih tokova tokom narednih godina nastala je jedna nova školska zajednica.
Ali škola se nije dugo zadovoljila time da bude samo još jedna osnovna škola.
Ogledna škola već 1959.
Samo dve godine posle osnivanja dogodila se važna promena.
Dana 8. jula 1959. godine OŠ „Sonja Marinković“ postala je ogledna škola.
Stručni i pedagoški nadzor preuzeo je Savezni zavod za proučavanje školskih i prosvetnih pitanja, koji je u rad uključivao svoje i spoljne saradnike. U školi su sprovođeni eksperimentalni programi iz tehničkog obrazovanja, fizičkog vaspitanja i opisnog ocenjivanja učenika mlađih razreda.
To je važan deo njene istorije.
Dok su mnoge škole tek uspostavljale standardni model osmogodišnje nastave, u „Sonji Marinković“ već se eksperimentisalo sa novim metodama obrazovanja.
Godine 1960. izgrađena je letnja fiskulturna nadstrešnica, koja je zajedno sa salom za fizičko vaspitanje omogućavala realizaciju posebnih programa iz fizičke kulture.
Školska dokumentacija beleži još jednu značajnu činjenicu: „Sonja Marinković“ bila je prva škola u Zemunu koja je uvela psihološku službu.
Time je škola rano prihvatila ideju da obrazovanje ne podrazumeva samo nastavu i ocenjivanje, već i stručno praćenje razvoja učenika.
Za školu nastalu svega nekoliko godina ranije bio je to izuzetno brz razvoj.
Škola koja je menjala način nastave
Eksperimentalni karakter škole nije bio samo formalna oznaka.
Opisno ocenjivanje u mlađim razredima, posebni programi fizičkog vaspitanja i razvoj tehničkog obrazovanja pripadali su pokušaju da se pronađu savremeniji načini rada sa decom.
Za današnjeg učenika mnogi od tih pojmova zvuče uobičajeno.
Krajem pedesetih i početkom šezdesetih nisu bili.
Škola se nalazila u vremenu kada se čitav sistem obrazovanja menjao zajedno sa društvom. Posleratnoj državi trebalo je masovno osnovno obrazovanje, ali se istovremeno pokušavalo odgovoriti na pitanje kako škola treba da izgleda u savremenom industrijskom društvu.
„Sonja Marinković“ bila je jedno od mesta na kojima su se ti odgovori praktično tražili.
Ime Sonje Marinković
Škola od osnivanja nosi ime Sofije – Sonje Marinković, rođene 1916. godine.
Njena biografija ima i neposrednu vezu sa Zemunom. Posle školovanja u Somboru i Novom Sadu, studirala je na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Zemunu, gde je diplomirala 1939. godine i stekla zvanje agronoma. Tokom studentskih godina uključila se u omladinski i komunistički pokret, a kasnije je postala član Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. Posle okupacije Jugoslavije 1941. učestvovala je u pripremama ustanka u Vojvodini. Uhapšena je u julu iste godine, a 31. jula 1941. streljana je kod tadašnjeg Petrovgrada, današnjeg Zrenjanina. Za narodnog heroja Jugoslavije proglašena je 1943. godine.
Kada je zemunska škola 1957. dobila njeno ime, izbor je odgovarao vremenu u kojem su brojne posleratne škole i javne ustanove nazivane po ljudima povezanim sa Narodnooslobodilačkim pokretom.
Kod „Sonje Marinković“ postojala je i lokalna veza: žena čije ime škola nosi deo svog obrazovanja stekla je upravo u Zemunu.
Od ogledne škole do velike gradske ustanove
Kako su decenije prolazile, škola se menjala zajedno sa svojim krajem.
Rastao je broj učenika, razvijala se predmetna nastava, formirani su kabineti i specijalizovane učionice, a biblioteka je izrasla u fond od približno 10.000 knjiga, sa posebnim prostorom za čitanje i rad učenika.
U jednom periodu nastava se odvijala u 15 kabineta, šest specijalizovanih učionica i tri učionice namenjene mlađim razredima. Razvoj prostora za fizičko obrazovanje posebno je bio važan za školu koja je još od oglednog perioda krajem pedesetih imala snažnu vezu sa eksperimentalnim programima fizičke kulture.
Ali objekat iz sredine XX veka morao je vremenom da se prilagođava novim standardima.
Velika dogradnja i rekonstrukcija pokrenute su 2009. godine.
Projekat je obuhvatio približno 1.468 kvadratnih metara novih prostora, dok je oko 730 kvadratnih metara postojeće zgrade bilo predviđeno za adaptaciju i rekonstrukciju. Radovi nisu obuhvatali samo zidove i učionice, već konstrukciju, termotehničke instalacije, vodovod i kanalizaciju, elektroenergetske, telekomunikacione i signalne sisteme.
Time je škola podignuta pedesetih godina morala da odgovori zahtevima obrazovanja XXI veka.
Grad ponovo raste – škola ponovo mora da se širi
Više od šest decenija nakon osnivanja pojavila se gotovo ista potreba zbog koje je škola i nastala.
Zemun je ponovo dobio nova velika stambena naselja.
Rast broja porodica u okolini Zemunskih kapija i susednih delova grada doveo je do potrebe za dodatnim školskim prostorom. Zato je tokom 2023. pripremljeno otvaranje izdvojenog odeljenja OŠ „Sonja Marinković“ u Vojvođanskoj ulici broj 1, u objektu nekadašnje škole „Desanka Maksimović“.
Gradska opština Zemun najavila je njegovo otvaranje za nove učenike tokom leta 2023, a izdvojeno odeljenje danas je deo zvanične mreže zemunskih osnovnih škola.
U njemu nastavu pohađaju mlađi učenici, a školski prostor dobio je i sportske sadržaje.
Priča se tako gotovo zatvorila u krug.
Godine 1957. „Sonja Marinković“ nastala je jer je trebalo okupiti decu iz više školskih područja i odgovoriti na rast Zemuna.
Godine 2023. ponovo je morala da proširi svoje granice jer je grad oko nje ponovo prerastao postojeće kapacitete.
Škola kao ogledalo posleratnog Zemuna
Istorija OŠ „Sonja Marinković“ nije priča o baroknoj zgradi, staroj crkvenoj porti ili učitelju iz XVIII veka.
Ona pripada sasvim drugom sloju zemunske prošlosti.
To je priča o Zemunu posle Drugog svetskog rata.
O gradu koji se ubrzano širio.
O školskom sistemu koji je morao da primi sve više dece.
O šest različitih školskih područja od kojih je 1957. nastala jedna nova ustanova.
O školi koja je samo dve godine kasnije postala ogledna i u kojoj su se isprobavali novi modeli tehničkog obrazovanja, fizičkog vaspitanja i ocenjivanja.
O ustanovi koja je među prvima shvatila da učeniku nije potreban samo nastavnik već i psiholog.
O školi koja je decenijama kasnije morala da dogradi gotovo još jednu školu uz postojeću.
I konačno, o ustanovi koja je 2023. ponovo otvorila dodatni prostor jer Zemun još jednom nije prestao da raste.
Zato se istorija „Sonje Marinković“ ne može meriti samo godinama provedenim na adresi Alaska 17.
Njena prava istorija vidi se u načinu na koji je škola menjala sebe kad god se menjao grad oko nje.
Od 1957. godine, kada su pod jednim imenom okupljeni učenici iz šest okolnih škola, preko ogledne škole s kraja pedesetih, do izdvojenog odeljenja više od šest decenija kasnije, stalno se ponavlja ista priča:
Zemun raste, dolaze nova deca – a škola mora da pronađe prostor za novu generaciju.