Postojalo je vreme kada velika samoposluga nije bila nešto što se podrazumeva. Kupovina je još pripadala manjim radnjama, pijaci i prodavnicama u kojima se roba tražila od prodavca iza tezge. A onda su se pojavile široke police, korpe u rukama kupaca i mogućnost da čovek sam bira robu i tek na kraju stane pred kasu.
Za generacije Zemunaca jedno ime postaće gotovo sinonim za takvu kupovinu:
Centroprom.
Tačan datum otvaranja prve Centropromove prodavnice u Zemunu za sada nije potvrđen pouzdanim izvorom, ali znamo da je do početka sedamdesetih Centroprom u Zemunu već bio dovoljno organizovan da se u dokumentima pojavljuje jednostavno kao „Centroprom iz Zemuna“.
Dana 5. marta 1972. upravo ta organizacija povodom Dana žena otkupljuje celu predstavu „Kokita“ u Narodnom pozorištu. Tokom polučasovne pauze u gornjem foajeu Centroprom posetiocima služi proizvode iz sopstvenog asortimana.
Jedna mala beleška govori mnogo. Centroprom više nije samo naziv firme na računu ili kamionu za snabdevanje. Ima svoje radnike u Zemunu, svoje proizvode, svoj identitet i dovoljno veliku organizaciju da zaposlenima priredi odlazak u pozorište i pred stotinama ljudi predstavi ono što proizvodi i prodaje.
Iza tog imena stajao je mnogo veći sistem. Centroprom je osnovan još 1945. godine i tokom narednih decenija izrastao je u jednu od velikih jugoslovenskih poslovnih organizacija koje su povezivale trgovinu i proizvodnju.
Iz tog sistema dolazili su proizvodi koje će kasnije prepoznavati gotovo svako domaćinstvo.
Kafa sa velikim slovom C. Začini. Kremovi. Cipiripi.
Veliko C nije bilo samo slovo na fasadi.
Postajalo je znak čitavog jednog potrošačkog sveta.
Krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih taj svet već se jasno vidi i na zemunskim ulicama. Sačuvana fotografija Lenjinove ulice iz 1980. beleži natpis „RO Centromarket – OOUR Zemun – Minimarket Kraš – Centroprom“. U nekoliko reči sa jedne prodavnice vidi se kako je tada funkcionisala jugoslovenska privreda: radna organizacija, osnovna organizacija udruženog rada, lokalna prodavnica i veliki sistem kojem pripada.
Do tada se promenilo i samo ime.
Privredne reforme sedamdesetih dovele su 1976. do reorganizacije Centroproma, iz koje su nastale posebne organizacije, među njima i Centromarket, koji preuzima unutrašnju maloprodaju. Otuda natpis kojeg se mnogi Zemunci još bolje sećaju od starog Centroproma: veliko stilizovano C i ime Centromarket.
I tu počinje istorija koja se ne nalazi samo u poslovnim registrima, nego i u sećanjima.
U Centromarket se nije išlo zato što je bio znamenitost. Išlo se po hleb, mleko, ulje, kafu, deterdžent, čokoladu i sve ono što se usput zaboravilo zapisati na cedulji.
Upravo zato je postao važan.
Velike promene svakodnevnog života gotovo nikada ne izgledaju veliko dok se događaju. Niko ne ulazi u samoposlugu sa mišlju da učestvuje u modernizaciji grada. Uzme korpu, traži proizvod, pogleda cenu, stane u red i ode kući.
Ali kada se nekoliko decenija kasnije pogleda unazad, promena je očigledna.
Stara prodavnica sa pultom ustupa mesto samoposluzi. Roba više nije sakrivena iza prodavca. Ambalaža postaje važna. Brendovi se prepoznaju na prvi pogled. Kupac sam bira između više proizvoda iste vrste.
Kupovina postaje deo novog gradskog načina života.
A Centroprom i kasnije Centromarket postali su jedan od njegovih najprepoznatljivijih znakova.
Zemunska mreža se vremenom širila, a imena pojedinih objekata preživela su promene sistema i vlasnika. Tako je, na primer, objekat u Gospodskoj 21 kasnije u mreži C marketa i njegovih naslednika i dalje nosio ime „Borac“. Danas se na istoj adresi nalazi Maxi. I druge zemunske prodajne lokacije nastavile su da žive kroz nove lance, iako su se natpisi na fasadama menjali.
Najveća promena u imenima dogodila se tek mnogo kasnije.
Godine 1991. Centromarket je transformisan u C market. Zato kada danas neko kaže „stari C market“, često zapravo misli na mnogo dužu priču koja je počela pod imenima Centroprom i Centromarket.
C market nije nastao niotkuda.
Nasledio je postojeću veliku maloprodajnu mrežu, radnike, navike kupaca i prodavnice na koje su se generacije već navikle.
Zato priča o Centropromu u Zemunu nije samo priča o jednoj firmi.
To je priča o vremenu kada su se menjale svakodnevne navike. Kada je odlazak u veliku samoposlugu još nosio nešto moderno u sebi. Kada su se proizvodi sa slovom C nalazili u kuhinjskim ormarićima, kada se iz prodavnice izlazilo sa papirnim kesama i kada je ista radnja mogla tokom jednog života promeniti natpis od Centroproma u Centromarket, zatim u C market i na kraju u nešto sasvim drugo — dok su Zemunci i dalje odlazili na istu adresu po iste svakodnevne stvari.
Firme su se menjale.
Natpisi su skidani.
Veliko C sa fasada je nestalo.
Ali je za mnoge ostalo u sećanju kao deo Zemuna sedamdesetih i osamdesetih — Zemuna u kojem jedna obična samoposluga nije bila samo mesto kupovine.