Kada je 1899. godine usred zemunskog Gradskog parka podignuta velika Devojačka škola, obrazovanje žena u gradu već je iza sebe imalo dugu istoriju. Zgrada koju danas koristi OŠ „Majka Jugovića“ nije bila početak te priče, već njen vidljivi vrhunac: gotovo osam decenija ranije zemunske devojčice već su dobijale svoje učionice, a sredinom XIX veka nastalo je i posebno srpsko žensko školstvo.
Put od prve skromne učionice do reprezentativnog zdanja u Gradskom parku govori mnogo više od istorije jedne škole. Govori o gradu u kojem je tokom samo nekoliko generacija obrazovanje devojaka od retke mogućnosti postalo sastavni deo javnog života.
Prve zemunske učenice
Početkom XIX veka zemunske škole već su imale dugu tradiciju, ali obrazovanje dečaka i devojčica nije bilo jednako razvijeno. Devojčice su postepeno ulazile u postojeći školski sistem, a njihov sve veći broj doveo je do potrebe za posebnom ustanovom.
Godine 1822. počela je da radi Trivijalna devojačka škola. Već naredne godine dobila je sopstvenu prizemnu zgradu u Zmaj Jovinoj ulici. Bio je to prvi veliki korak ka organizovanom školovanju ženske dece u Zemunu.
Nekoliko godina kasnije razvija se i posebna srpska linija ženskog obrazovanja. Izvori nisu potpuno saglasni oko precizne godine: najčešće se navodi 1840, dok školska dokumentacija OŠ „Majka Jugovića“ beleži 1840. ili 1842. godinu. Zbog toga je najpreciznije govoriti o početku četrdesetih godina XIX veka, kada je u okviru zemunskog srpskog školstva ustanovljena posebna ženska škola.
Za njen rad vezuje se ime Katarine Jovanović-Braćevački, učiteljice i pesnikinje. Njene učenice nisu učile samo šivenje, pletenje, vez i druge veštine koje su tada smatrane neophodnim za žensko domaćinstvo. Učile su i da čitaju, pišu i računaju.
Danas takva rečenica deluje gotovo beznačajno. U prvoj polovini XIX veka značila je veliku društvenu promenu.
Devojčica koja je sedala u školsku klupu dobijala je pristup svetu pisanog znanja koji je prethodnim generacijama žena uglavnom bio mnogo manje dostupan.
Od osnovne škole do višeg ženskog obrazovanja
Kako se Zemun tokom XIX veka razvijao, rastao je i njegov školski sistem. Grad je postajao značajno trgovačko, zanatsko i administrativno središte, a obrazovanje više nije moglo da se svodi samo na osnovnu pismenost.
Posle reorganizacije školstva sedamdesetih godina XIX veka radila je Opšta niža pučka devojačka škola, a 1884. godine osnovana je Viša devojačka škola. Time je devojkama omogućeno da obrazovanje nastave iznad osnovnog nivoa.
Novi korak usledio je 1894. godine, kada je osnovana Ženska stručna škola.
Do kraja XIX veka u Zemunu je, dakle, postojao čitav sistem ženskog obrazovanja: niža osnovna škola, viša devojačka škola i stručna škola.
Sve tri ustanove imale su isti problem – bio im je potreban odgovarajući prostor.
Zemun je rešenje pronašao u delu grada koji se upravo pretvarao u jedno od njegovih najlepših javnih područja.
Devojačka škola u Gradskom parku
Na prostoru nekadašnjeg Kontumaca već je bio uređen Gradski park, a u njemu je od 1879. stajala reprezentativna zgrada Velike realke, današnje Zemunske gimnazije. Krajem XIX veka taj deo Zemuna sve jasnije je poprimao karakter obrazovnog i javnog središta grada.
Tu je 1899. godine podignuta Devojačka škola.
Zgrada je građena prema planovima arhitekte Janka Holjca, dok je izvođenje radova povereno poznatom zemunskom građevinskom preduzimaču Franji Jenču. Bila je namenjena postojećoj Nižoj osnovnoj devojačkoj, Višoj devojačkoj i Ženskoj stručnoj školi.
Njena arhitektura odgovarala je značaju koji je školstvo steklo u tadašnjem Zemunu. Oblikovana u duhu istoricizma i tada savremenih arhitektonskih shvatanja, zgrada više nije ličila na stare školske kuće iz prve polovine veka. Bila je velika, reprezentativna i namenski građena za obrazovanje.
Ali njena najveća vrednost nije bila u fasadi.
U istoj zgradi našle su se devojčice koje su tek učile osnovna slova i račun, starije učenice koje su nastavljale obrazovanje i one koje su sticale stručna znanja.
Za manje od osamdeset godina Zemun je tako prešao ogroman put: od posebne male devojačke škole iz 1822. do velikog obrazovnog kompleksa namenjenog različitim nivoima ženskog školovanja.
Zgrada u Gradskom parku postala je materijalni dokaz te promene.
Škole su menjale imena, zgrada je ostajala
Posle Prvog svetskog rata Zemun se našao u novoj državi, a sa promenom državnog i školskog sistema menjala se i organizacija nastave. Devojačke škole nastavile su da postoje u različitim oblicima, dok je zgrada iz 1899. ostala deo zemunskog obrazovnog života.
Današnju OŠ „Majka Jugovića“, međutim, ne treba jednostavno proglašavati školom koja pod istim imenom postoji od 1822, 1840. ili 1899. godine.
Njena institucionalna istorija je složenija.
Osnovna škola „Majka Jugovića“ osnovana je 1949. godine i prvobitno je radila u Ulici Tošin bunar broj 17.
U starom jezgru Zemuna istovremeno je postojala druga linija školskog kontinuiteta. Krajem 1953. doneta je odluka da se u Domu Srpske pravoslavne crkvene opštine otvori osmogodišnja škola „Dušan Vukasović-Diogen“. Samostalno je radila od 1954. do 1969. godine.
U istorijskoj zgradi Devojačke škole u Gradskom parku 1. septembra 1956. počela je da radi OŠ „Goce Delčev“.
Godine 1969. „Dušan Vukasović-Diogen“ integrisan je sa školom „Goce Delčev“, a zbog smanjivanja broja učenika u centru Zemuna 1973. godine istoj školi pridružena je i OŠ „Majka Jugovića“.
Tako su se tri različite školske tradicije postepeno spojile u jednu ustanovu.
Još jedna promena dogodila se 1993. godine. Na zahtev lokalne sredine i uz podršku zaposlenih škola je dobila ime jedne od svojih nekadašnjih sastavnica – OŠ „Majka Jugovića“. Tom prilikom poznati slikar Milić od Mačve poklonio je školi svoje delo sa motivom Majke Jugovića.
To ime škola nosi i danas.
Zato je istorijski najpreciznije reći da današnja OŠ „Majka Jugovića“ radi u Devojačkoj školi podignutoj 1899. godine i baštini više različitih, mnogo starijih tradicija zemunskog školstva, ali da današnja ustanova pod tim imenom nije neprekidno postojala od XIX veka.
Upravo ta složenost njenu istoriju čini zanimljivijom.
Od nekoliko učenica do škole u srcu Zemuna
Ako bismo na istom mestu mogli da posmatramo Zemun u razmaku od jednog veka, promena bi bila ogromna.
Godine 1822. posebna škola za devojčice još je bila novost. Nastava je bila skromna, mogućnosti ograničene, a društvo je tek počinjalo da prihvata ideju da devojkama pripada ozbiljnije obrazovanje.
Početkom četrdesetih godina pojavljuje se posebna Srpska ženska škola. Do 1884. postoji Viša devojačka škola, a deset godina kasnije i Ženska stručna škola.
A onda, 1899, usred Gradskog parka niče veliko školsko zdanje.
Nije ono bilo samo nova kuća za nekoliko obrazovnih ustanova. Bilo je znak koliko se Zemun promenio.
Generacije devojčica koje su nekada učile da čitaju, pišu, računaju, šiju i vezu otvorile su put generacijama koje su dobijale sve šire obrazovanje i sve više mogućnosti.
Države su se potom menjale. Menjala su se imena škola, nastavni programi i organizacija obrazovanja. Neke ustanove su nestajale, druge su se spajale, a stare tradicije dobijale nova imena.
Zgrada iz 1899. ostala je u Gradskom parku.
Danas kroz njena vrata ulaze učenici OŠ „Majka Jugovića“, često ne znajući da se iza zidova njihove škole nalazi mnogo duža priča od istorije jednog imena.
To je priča koja počinje još 1822. godine, sa prvim zemunskim devojčicama koje su dobile svoju školu.
I priča o gradu koji je tokom XIX veka postepeno prihvatio ono što nam se danas čini sasvim prirodnim:
da znanje pripada i njegovim ćerkama.