Početkom januara 1869. Zemun je u novu godinu ušao pod jakom zimom. „Zemunski glasnik“ od 5. januara beleži da je hladnoća stegla još oko Božića, a da je potom počeo da duva snažan istočni vetar. Nebo je bilo mutno i nagoveštavalo sneg. Reka je i dalje živela, ali mnogo sporije nego u toplijem delu godine.
To je Zemun koji retko vidimo na starim razglednicama: ne letnji kej i čamci na mirnoj vodi, već grad kroz koji se probija hladan vetar, sa usporenom trgovinom i ljudima koji početak godine provode između crkvenih izbora, priprema za Svetog Savu, sednica i svakodnevnog prelaska preko Save.
List je tih dana redovno beležio stanje vode. Kod Zemuna je 2. januara Sava bila devet stopa iznad nule, narednog dana osam stopa i osam palaca, a isto stanje zabeleženo je i 4. januara. Uz sve tri mere stajala je ista kratka napomena: suvo.
Na reci je ipak bilo prometa. Tokom cele prethodne nedelje Savoušćem prema Sisku prošle su samo dve lađe natovarene hranom. Jedna, vlasnika Karla Lunka, nosila je 7.500 merova kukuruza, a druga, Antona Baloga, 8.537 merova pšenice. U poređenju sa prometom koji su zemunske novine beležile tokom toplijih meseci, zima je očigledno usporila veliki rečni put.
Ali veza sa Beogradom nije prestajala.
Mestna lađa imala je precizan zimski red. Iz Zemuna je za Beograd polazila u osam ujutru, zatim je u devet išla prema Beogradu i Pančevu, a još jedan polazak za Beograd bio je u tri sata posle podne. Iz Beograda se vraćala u pola devet ujutru i u pola četiri posle podne.
Bez mosta koji danas uzimamo zdravo za gotovo, taj raspored određivao je svakodnevicu. Ko zakasni na lađu, nije samo zakasnio nekoliko minuta — morao je da čeka sledeću vezu preko reke.
Dok je na Savi bilo hladno i tiho, u gradu se završavao jedan sasvim drugačiji posao. Tokom nekoliko dana održavani su izbori za novu crkvenu skupštinu. Od ukupno 446 birača glasala su 222. „Zemunski glasnik“ beleži da je sve proteklo mirno i u redu, ali primećuje i da je odziv bio slab: jedva polovina onih koji su mogli da glasaju zaista je to učinila.
U isto vreme počinjale su pripreme za jednu od važnijih zimskih društvenih priredbi u gradu — Svetosavsku besedu.
Program je već bio dat u štampu. Predviđeno je devet tačaka: pesme, govor o značaju svetosavske proslave, narodna poezija, deklamacije i druge muzičke tačke. Posle programa trebalo je da uslede igranka i lutrija.
Ali svrha večeri nije bila samo zabava.
Čist prihod bio je namenjen siromašnim učenicima u Zemunu, a građani su pozivani da daju dobrovoljne priloge.
Taj mali podatak otkriva mnogo o gradu. Zimsko društveno veče, pesma, govor i igranka istovremeno su bili i način da zajednica prikupi novac za decu koja nisu imala dovoljno.
Dok Zemunci pripremaju besedu, kroz njihov grad prolaze ljudi koji putuju mnogo dalje.
„Zemunski glasnik“ beleži dolazak dvojice putnika iz Sarajeva koji su se preko Zemuna uputili prema Carigradu. Nosili su zaključke poslednjeg vilajetskog sabora na potvrdu Porti.
Za Zemun je takav prizor bio gotovo svakodnevan. Neko iz Sarajeva putuje u Carigrad i njegova ruta vodi upravo ovuda. Drugi putnik ide prema Beču. Treći čeka lađu za Beograd. Roba dolazi iz Srbije, pisma putuju između carstava, a kroz gradske gostionice i ulice prolaze ljudi koji će već sutra biti stotinama kilometara daleko.
Granica Zemunu nije oduzimala život.
Naprotiv — dovodila ga je pred njegova vrata.
I gradska uprava nastavila je da radi uprkos praznicima. Održana je sednica opštinskog veća kojoj je prisustvovao i general baron Kiš. Novine najavljuju da će detaljan izveštaj biti objavljen naknadno jer uredništvo nije moglo da prisustvuje sednici. Taj detalj je sitan, ali zanimljiv: lokalni list je pratio rad gradske vlasti gotovo iz nedelje u nedelju i očekivao pristup njenim zapisnicima.
Sve se to događalo dok je preko Zemuna duvao jak istočni vetar.
Na obali su radnici čekali teret. Lađa je polazila za Beograd u osam. Dve velike tovarne lađe nastavile su prema Sisku. U gradu su prebrojavani glasovi, štampan je program Svetosavske besede, prikupljali su se prilozi za siromašne učenike, a kroz Zemun su prolazili putnici na putu iz Sarajeva prema Carigradu.
Nema jednog velikog događaja po kojem bi 5. januar 1869. trebalo pamtiti.
Upravo je u tome njegova vrednost.
Jer kada uklonimo velike istorijske događaje, ostaju stvari od kojih je zaista bio sastavljen život jednog grada: kada polazi lađa, koliko je visoka Sava, da li stiže sneg, koliko je ljudi izašlo na glasanje, šta će se pevati na priredbi, kome treba pomoć i ko je upravo prošao kroz grad na putu u neki daleki kraj.
Tog januara Zemun nije mirovao.
Samo je živeo zimskim ritmom.
I zahvaljujući nekoliko požutelih novinskih stranica, taj ritam još možemo da čujemo.